Grci dokazali da Zemlja nije ravna mnogo pre moderne tehnologije

Povezane objave

• Indija: Lansiranje rakete sa 104 satelita 14/02
• Koliko košta ugrožena privatnost? 30/12
• Supernova koja je bila okidač za stvaranje Sunčevog sistema simulirana u laboratoriji 14/04

U vreme moderne tehnologije u 21. veku i dalje postoje ljudi koji veruju da je Zemlja ravna ploča. O ovome su debatovali i stari Grci, koji su dokazali suprotno, milenijumima pre satelita i raketa. 

Pre oko 2300 godina živeo je veliki mislilac Aristotel, koji je bio i pesnik, političar, a zanimali su ga i teatar, muzika i prirodne nauke, te astronomija. Ostali drveni Grci , kao što su Platon i Pitagora, pretpostavljali su da je Zemlja sferičnog oblika, ali Aristotel je to prvi zapravo i sročio.

U svom delu “O nebu- o postojanju i propadanju” koje je napisao 350. g.p.n.e. Aristotel je objasnio zašto misli da je Zemlja okrugla. Naime, on je primetio da je senka, koju pri pomračenju Meseca, Zemlja baca na njegovu površinu, uvek okrugla.

Kasnije, Eratosten, grčki matematičar, pesnik, atletičar, geograf i astronom, izračunao je obim Zemlje.
Naime, on je znao da na dan letnje dugodnevnice 22.juna, kada je Sunce u najvišoj tački (podne), u Sieni (današnji Asuan), njegovi zraci obasjavaju dno jednog bunara.

Odredio je da se tog istog dana u Aleksandriji sunčevi zraci padaju pod uglom 7°12′, i to je 50 deo kruga. Znajući razdaljinu između ova dva mesta, 5.000 stadija, mogao je da izračuna dužinu lučnog stepena. Prema ovim podacima bi jedan stepen iznosio oko 700 stadija i tada bi obim Zemlje bio oko 252.000 stadija, 39.816 km. I pogrešio je za samo 193 km! Eratosten se smatra i ocem geografije.