Zanimljive činjenice o Nobelovoj nagradi
Povezane objave
Da li ste znali da Mahatma Gandi nikada nije osvojio Nobelovu nagradu za mir, dok je Adolf Hitler bio nominovan baš za ovu oblast?
U svetlu ovogodišnje dodele Nobelovih nagrada, koja je ostala zapamćena po tome što je Nobel za mir stigao je u ruke anti-nuklearne kampanje ICAN, predstavljamo vam neke manje poznate činjenice o ovoj prestižnoj nagradi i njenim dobitnicima i nominovanim istorijskim ličnostima.
Istorijat
Prema poslednjoj želji švedskog naučnika i pronalazača Alfreda Nobela, nagrada je ustanovljena 1895. godine. Naime, naučnik je odlučio da skoro celo svoje bogatstvo od 31 milion švedskih kruna donira za formiranje pet Nobelovih nagrada: za fiziku, hemiju, fiziologiju ili medicinu, književnost, mir i ekonomiju.
Ceremonija dodele Nobelove nagrade održava se u Švedskoj, u Stokholmu, jednom godišnje. Dodeljivanje nagrade za mir održava se u Oslu. Svaki dobitnik pored zlatne medalje i diplome, dobija i izvesnu sumu novca, koju određuje Nobelova fondacija.
Nobelova nagrada za mir se ne dodeljuje posthumno, međutim, ukoliko potencijalni dobitnik umre pre mogućnosti da primi nagradu, postoji šansa da se nagrada ipak dodeli. Nagradu ne može da deli više od tri dobitnika.
Dosad, dodeljivanje nagrada nije se održalo ukupno 19 puta: od 1914. do 1916., 1918., 1923., 1924., 1928., 1932., od 1939. do 1943., 1948., od 1955. do 1956., od 1966. do 1967. i 1972. godine. U samom statutu Nobel fondacije stoji da ukoliko radovi nisu dovoljno dobri da zaslužuju nagradu, novac se raspoređuje na narednu ili pak naredne godine. Tako je tokom Prvog i Drugog svetskog rata dodeljivano manje Nobelovih nagrada.
Prvi dobitnici
Prva ceremonija dodeljivanja Nobelovih nagrada održala se 10. decembra 1901. godine, a imena dobitnika čuvana su u tajnosti do tog dana. Prvi dobitnik Nobelove nagrade za fiziku bio je Vihem Konrad Rontgen, koji je izmislio X- zrake. Jacobus Henricus van’t Hoff (Vant Hof) bio je prvi dobitnik nagrade za hemiju, za otkriće osmotskog pritiska.
Francuski pisac Sisli Pridom bi je prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost, dok je prvi dobitnik nagrade za mir bio Henri Dunant, osnivač “Internacionalnog komiteta Crvenog krsta”. On je ovu nagradu podelio sa Frederikom Pasijem, intrenacionalnim pacifistom.
Ko je odbio Nobela?
Iako postoji popularno verovanje da je Nikola Tesla odbio Nobelovu nagradu, zapravo, Tesla je nije nikada ni osvojio, jer je od 38 glasova, dobio jedan. S druge strane, vijetnamski političar Le Duc Tho je 1973. godine osvojio Nobelovu nagradu za mir, ali ju je odbio. On je nagradu osvojio zbog pregovora oko Vijetnamskog mira, a nagradu je odbio jer je smatrao da nije u poziciji da je prihvati, zbog tadašnje situacije u Vijetnamu.
Zanimljive nominacije i dobitnici
Vinston Čerčil je 1953. dobio Nobelovu nagradu. Međutim, dok bi mnogi pomislili da je osvojio nagradu za mir, Čerčil je zapravo te godine osvojio Nobelovu nagradu za književnost.
Kada smo već kod Nobelove nagrade za mir, nominovani su bili i Hitler, Staljin i Musolini. Razume se, niko od njih je nije ni osvojio, ali ovu prestižnu nagradu nije dobio ni Mahatma Gandi, a bio je nominovan pet puta, poslednji put nekoliko dana pred smrt.
Najmlađa dobitnica Nobela bila je Malala Jusafzai, koja je sa samo 17 godina osvojila ovu prestižnu nagradu za mir. S druge strane, najstariji nobelovac jeste Jozef Rotblat, koji je dobio nagradu za mir kada je imao 87 godina.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*