Nova istraživanja o asteroidu koji je ubio dinosauruse

Povezane objave

• Otkriveno novo značenje reljefnog diska koji je pripadao Astecima 05/07
• Plaže sa crnim peskom za koje niste znali da postoje! 01/02
• Japanski naučnici stvorili veštačku krv koja odgovara svim krvnim grupama? 08/10

Asteriod nazvan Čiksulub, koji je pao na Zemlju pre 66 miliona godina i doprineo izumiranju dinosaurusa, promenio je tok istorije planete mnogo više nego što se prvenstveno pretpostavljalo.

U Meksiku, na poluostrvu Jukatan nalazi se krater Čiksulub, drevna “rupa” u zemlji koju je napravio asteroid koji je udario u našu planetu pre oko 66 miliona godina. Njega je otkrio geofizičar Glen Penfild, koji je na Jukatanu tragao za nalazištima nafte.

Ovaj krater nalazi se blizu istoimenog mesta, a ima prečnik veći od 180 kilometara. Smatra se da je on dokaz jednog od najvećih udara nebeskih tela o Zemlju u istoriji. Veruje se da je udarni asterodi imao prečnik od najmanje 10 kilometara.

Nakon otkrića, naučnici su 20 godina istraživali krater, da bi u maju 2010. objavili jedino uverljivo objašnjenje izumiranja dinosaurusa- niz klimatskih katastrofa koje su nastale nakon udara asteroida.

Šta je tačno dovelo do izumiranja dinosaurusa?

Sada, sedam godina kasnije, naučnici su počeli da se bave uglom udara asteroida i otkrili su da je sam udar bio mnogo opasniji nego što se prvenstveno pretspostavljalo. Dosad, naučnici su verovali da je nebesko telo udarilo pod uglom od 90 stepeni, ali nedavna istraživanja samog kratera, sugerišu da je ipak bio u pitanju ugao od 60 stepeni.

Već je bilo poznato da je sam udar stvorio energiju jednaku udaru 40 000 nuklearnih bombi bačenih u razmaku od svega nekoliko sekundi, a to je prouzrokovalo seriju užasnih događaja. Pored pojave masovnih požara, uragana i cunamija, planetu su zahvatili zemljotresi i lavine.

Neke vrste preživele su udar, ali nakon prvobitnog užasa, započelo je globalno zahlađenje. Prašina i gas koja je prilikom udara ušla u atmosferu, sprečila je prodor energije Sunca na more i kopono i ta tama je trajala godinama. Naučnici sugerišu da su okeani trpeli mnogo duže, jer je trebalo više vremena da se ponovo zagreju.

Temperatura na Zemlji dramatično se spustila i varirala u zavisnosti od doba dana, pa naučnici pretpostavljaju da je ova promena klime dovela do izumiranja 75% vrsta živih bića koje su tada hodale (letele i plivale) planetom.