Kako su se ljudski delovi tela koristili kao lek?

Povezane objave

• Biljke kao biološki filteri 12/01
• Ukoliko vas muzika tera da se ježite, veoma ste posebni! 08/09
• Ko stoji iza prve fotografije crne rupe? 18/04

Nekada je “medicinski kanibalizam” itekako bio u upotrebi. Međutim, ova praksa je skoro iščezla u modernoj medicini. 

Naime, upotreba leševa danas predstavlja deo zdravstvene zaštite, u vidu transplatacije tkiva i transfuzije krvi.

Delovi tela kao lek

Upotreba mrtvog ljudskog tela bila je sastavni deo medicine, stotinama godina. Smatralo se da pojedini delovi ljudskog tela mogu izlečiti bilo šta, od kijavice do epilepsije.

Mumije

Verovali ili ne, mumije su se koristile kao lek tokom zlatnog doba medicine leševa u 16. i 17. veku. Mumije su donošene iz razorenih egipatskih grobnica, a njihov sadržaj dodavan je u tinkturama ili u gipsu, za rane zadobijene u borbi, od ugriza ili usled bolova u zglobovima.

Kako je potražnja prevazilazila sve granice, pojedini preduzetnici koristili su lažne mumije, odnosno leševe gubavaca, beskućnika, pa čak i kamila.

Krv

Krv je nabavljana od dželata. Oni siromašniji, koji nisu mogli da priušte kvalitetne lekove od apotekara išli su kod dželata, gde bi za nekoliko novčića pili krv pogubljene osobe.

Konzumacija krvi bila je uobičajena, uglavnom je sušena i pretvarana u prah. Koristila se protiv krvarenja iz nosa, kako bi zaustavila krvarenje, a korišćena je i kao vrsta marmelade.

Lobanje

Tomas Vilis, naučnik iz 17. veka kombinovao je lobanje i kakao, kao lek protiv krvarenja. Naime, ljudske lobanje su potapane u alkohol, stvarajući tinkturu pod nazivom Kraljevska kap, jer je navodno, engleski kralj Čarls II platio 6000 funti za ovaj lični recept. Ovaj recept se koristio protiv otoka, gihta i zaraznih groznica.

Mast

Ljudska mast je bila traženi lek u slučaju krvarenje, modrica, grčeva u mišićima, oštećenja nerava, bolova u zglobovima i raznih drugih bolova.

Reč je o leku koji je bio jako popularan u Nemačkoj do sredine 18 veka. Mnogi su mast nabavljali direktno od dželata. Mast je uglavnom pretvarana u melem, poznat kao dželatov melem.

Mozak

Mozak se koristio za lečenje epilepsije. Lekar Džon Frenč opisao je proces pravljenja tinkture od mozgova u svojoj knjizi “Umetnost destilacije” iz 1651. godine: “Uzeti mozak mladića koji je poginuo nasilnom smrću”, ugnječen u kamenom malteru, utopljen u vino, i ” držati ga pola godine u konjskom đubrivu” pre destilacije.

U to vreme su se lekovi koristili prema mantri – kakva bolest takav lek.

Kosa

Napitak tečnost kose, redovno se upotrebljavao kao podsticaj rasta kose kod onih koji je nisu imali. Kosa u prahu je takođe upotrebljavana za razne tegobe koje nemaju veze sa glavom, poput žutice.

Zubi

U severnom Hemširu u Engleskoj, ljudi su nosili zube uzete sa leševa u vrećici oko vrata, kao lek protiv zubobolje. U Irskoj je postojalo verovanje da se zubobolja može izlečiti tako što bi upaljene desni trljale prstom leša ili ispiranjem vodom koja je iskorišćena za kupanje pokojnika.