Drevna afrička DNK otkriva nove tajne o ljudskom rodu

Povezane objave

• Gorile su i dalje ugrožena vrsta? 16/11
• Indija: Lansirana raketa sa komunikacionim satelitom 06/06
• Pametna IKEA-ina kuhinja 21/07

Novo istraživanje pruža dokaze o demografskim promenama u podsaharskoj Africi.

U okviru nove analize ljudskih ostataka koji su iskopani u afričkim arheološkim nalazištima, pronađena je najranija DNK na kontinentu, pričajući fascinantnu priču o tome kako su rani ljudi živeli, putovali, pa čak i pronalazili svoje značajne druge polovine.

Interdisciplinarni tim od 44 istraživača izneo je svoje nalaze u radu „Drevna DNK otkriva duboku strukturu populacije kod podsaharskih afričkih lovaca/sakupljača“. Rad je objavljen u časopisu Nature i izveštava o nalazima drevne DNK šest pojedinaca sahranjenih u Malaviju, Tanzaniji i Zambiji, koji su živeli pre između 18.000 i 5.000 godina.

Rezultat: skup DNK podataka bez presedana

„Ovo više nego udvostručava starost prijavljenih drevnih podataka o DNK iz podsaharske Afrike“, rekao je Dejvid Rajh, profesor na Univerzitetu Harvard i istraživač na Medicinskom institutu Hauard Hjuz, čija je laboratorija generisala podatke u radu. „Studija je posebno uzbudljiva iz razloga što je plod istinski ravnopravne saradnje arheologa i genetičara.”

U istraživanju su takođe ponovo analizirani objavljeni podaci 28 osoba sahranjenih na lokacijama širom kontinenta, generišući nove i poboljšane informacije za njih 15. Rezultat je bio skup podataka DNK bez presedana, vezanih za drevne afričke lovce/sakupljače, ljude koji su lovili, sakupljali hranu ili ribarili. Njihovo genetsko nasleđe je teško rekonstruisati iz genetskog materijala današnjih ljudi, zbog mnogih migracija stanovništva i mešavina koje su se desile u poslednjih nekoliko hiljada godina.

Demografske promene

Zahvaljujući ovim podacima, istraživači su uspeli da naprave nacrt velikih demografskih promena koje su se dogodile između 80.000 i 20.000 godina u prošlosti. Još pre oko 50.000 godina, ljudi iz različitih regiona kontinenta su se selili i naselili u drugim oblastima i razvili saveze i mreže na većim udaljenostima u okviru kojih su trgovali, razmenjivali informacije, pa čak i pronalazili partnere s kojima bi imali potomstvo. Ova društvena povezanost im je pomogla da prežive i napreduju, napisali su istraživači.

Elizabet Savčuk, autorka studije koja je postdoktorski saradnik na Banting Univerzitetu u Alberti i docent za istraživanje na Univerzitetu Stoni Bruk, rekla je da se dramatična kulturna promena dogodila tokom ovog vremenskog perioda, jer su perle, pigmenti i drugi umetnički predmeti postali uobičajeni širom Afrike. Istraživači su dugo pretpostavljali da su velike promene u arheološkim zapisima pre oko 50.000 godina odražavale promenu društvenih mreža, a možda čak i promene u veličini populacije. Međutim, takve hipoteze je i dalje teško testirati.

„Nikada do sada nismo bili u mogućnosti da direktno istražimo ove predložene demografske promene“, rekla je ona. „Bilo je teško rekonstruisati događaje u našoj dubljoj prošlosti koristeći DNK ljudi koji danas žive, a artefakti poput kamenih alata i perli ne mogu nam ispričati celu priču. Drevna DNK pruža direktan uvid u same ljude, što je bio deo slagalice koji je nedostajao.

Smanjeno kretanje

Meri Prendergast, autorka rada i vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Rajs, rekla je da postoje argumenti da su razvoj i širenje trgovinskih mreža na velikim udaljenostima otprilike u to vreme pomogli ljudima da prebrode poslednje ledeno doba.

„Ljudi su počeli da se oslanjaju jedni na druge na nove načine“, rekla je ona. „A kreativnost i inovacije mogu biti ono što je ljudima omogućilo da napreduju.

Istraživači su takođe uspeli da pokažu da su ljudi pre oko 20.000 godina prestali da se toliko kreću.

„Možda je to bilo zato što su do tog trenutka ranije uspostavljene društvene mreže omogućavale protok informacija i tehnologija bez potrebe da se ljudi kreću“, rekla je Savčuk.

Prendergast je dodala da studija pruža bolje razumevanje o tome kako su se ljudi kretali i mešali u ovom delu Afrike. Do sada je najranija afrička DNK dolazila iz današnjeg Maroka, ali pojedinci u ovoj studiji živeli su  odatle koliko je Bangladeš udaljen od Norveške, primetila je ona.

„Naša genetska studija potvrđuje arheološki obrazac više izraženog lokalnog ponašanja u istočnoj Africi tokom vremena“, rekla je Džesika Tompson, docentkinja antropologije na Univerzitetu Jejl, autorka studije i jedan od istraživača koji su otkrili ostatke. „U početku su ljudi pronalazili reproduktivne partnere iz širokih geografskih i kulturnih izvora. Kasnije su davali prioritet partnerima koji su živeli bliže i koji su potencijalno bili kulturološki sličniji.

Ima još dosta toga da se nauči

Istraživački tim uključio je naučnike iz Kanade, Kenije, Malavija, Tanzanije, Sjedinjenih Država, Zambije i mnogih drugih zemalja. Kritički doprinos studiji dali su kustosi i koautori iz afričkih muzeja koji su odgovorni za zaštitu i očuvanje ostataka.

Potiphar Kaliba, direktor istraživanja u Odeljenju za muzeje i spomenike Malavija i autor studije, primetio je da su neki od skeleta uzorkovanih za studiju iskopani pre pola veka, ali je njihov DNK očuvan uprkos toploj i vlažnoj klimi u tropima.

„Ovaj rad pokazuje zašto je toliko važno ulagati u upravljanje ljudskim ostacima i arheološkim artefaktima u afričkim muzejima“, rekao je Kaliba.

Rad takođe pomaže u rešavanju globalnih neuravnoteženosti u istraživanju, kaže Prendergast.

„Postoji oko 30 puta više objavljenih drevnih DNK sekvenci iz Evrope nego iz Afrike“, rekla je ona. „S obzirom da Afrika ima najveću ljudsku genetsku raznolikost na planeti, imamo još mnogo toga da naučimo.“

„Povezujući arheološke artefakte sa drevnom DNK, istraživači su stvorili izvanredan okvir za istraživanje praistorije ljudi u Africi“, rekao je direktor programa za arheologiju i arheometriju Džon Jelen iz Nacionalne naučne fondacije SAD, jedan od finansijera ovog projekta. „Ovaj uvid ucrtava novi put ka razumevanju čovečanstva i naše složene zajedničke istorije.“