Većina tehnologija hvatanja ugljenika emituje više nego što uspeva da izoluje CO2

Povezane objave

• Drugi “Startup Weekend” u Novom Sadu 04/03
• Regresiranje prevoza za učenike i studente u Staroj Pazovi 31/08
• Tokamak Energy uspeo da ostvari temperaturni prag za komercijalnu fuziju 17/03

Veći deo sistema da se uhvati i ponovo upotrebi ugljen-dioksid u industriji, zapravo emituje više CO₂ nego što ga hvata, što naravno neće smanjiti emisiju dovoljno da bi se ispunio Pariski sporazum.

Istraživači iz Univerziteta Radbaud u Holandiji takođe su upozorili da tehnologije koje bi bile adekvatne često nisu tržišno spremne.

Koncept hvatanja i korišćenja atmosferskog ugljen-dioksida (CCU) zvuči obećavajuće: izolovanje ugljen-dioksida, na primer, iz industrijskih gasova i njegovo korišćenje za proizvodnju hemikalija, goriva i drugih materijala.

Međutim, istraživači sa Univerziteta Radbaud, otkrili su da 32 od 40 tehnologija emituju više ugljenika nego što uspevaju da „uhvate“.

Samo četiri metode su bile spremne za upotrebu, a da istovremeno emituju male količine ugljenika.

Postoje različiti načini za hvatanje i korišćenje CO₂.

Primera radi, može se iziolovati iz gasova koji se oslobađaju tokom sagorevanja fosilnih goriva u elektrani ili fabrici, ali se takođe može uzeti direktno iz atmosfere ili sagorevanjem biomase.

Nakon toga, CO₂ se može koristiti, na primer, u uzgoju kultura u staklenicima, ili se može pretvoriti u proizvode kao što je gorivo.

Mada se CO₂ ponovo emituje kada se takva goriva sagorevaju, zarobljeni ugljen-dioksid se takođe može koristiti u materijalima koji ga nikada ne vraćaju u atmosferu, kao što su određeni građevinski materijali.

Kiane De Klajne, naučnica u oblasti životne sredine i prva autorka studije, rekla je: „Znamo da uključeni hemijski procesi takođe koriste energiju i da se zarobljeni CO₂ često emituje ubrzo nakon što je upotrebljen u proizvodu. Stoga smo želeli da procenimo stvarnu smanjenje emisije ugljen-dioksida.”

Naučnici su zaključili da je nemoguće da većina CCU metoda u dovoljnoj meri smanje industrijsku emisiju CO₂ na vreme.

Koautorka, Helen de Konink napisala je: „Neke tehnologije ne smanjuju dovoljno emisiju CO₂ tokom svog životnog ciklusa, a druge neće biti spremne na vreme. Postoji samo nekoliko koje su dovoljno dobre za svet bez ugljenika.“

„Neophodna je velika količina inovacija da bi se dalje razvile metode CCU koje su potpuno ugljenično neutralna“, dodala je De Klajne.

„Ipak, novac se i dalje troši na CCU metode koje će doći prekasno ili same po sebi neće moći da smanje emisije dovoljno da bi doprinele ostvarivanju ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma.“