Svaki deseti potrošač kupi falsifikat

Povezane objave

• Yahoo postaje deo istorije! 11/01
• Znate li šta je Ben Frenklinov efekat? 04/09
• Saveti iz prošlog veka: Kako sa muškarcima? 30/06

Evropska kancelarija za intelektualno vlasništvo (EUIPO) pokrenula je kampanju sa ciljem da se ljudi osveste kada su kupovine artikala u pitanju. Naime, svest o lažnim proizvodima koji su plasirani na internetu, nije na zavidnom nivou, a to pokazuje i anketa koju su sproveli. Te je prema istoj najviše prevarenih bilo u Istočnoj Evropi. Naime, 19 odsto Bugara, 16 odsto Rumuna i 15 procenata Mađara izjavilo je da su na prevaru kupili “lažnjak”.

Kako je prenela Politika, istraživanje je pokazalo da je gotovo svaki deseti Evropljanin bio najmanje jednom žrtva kupovine krivotvorenog proizvoda, a takva roba čini gotovo sedam odsto ukupnog uvoza EU u vrednosti od 121 milijardu evra.

– Ovaj problem zahteva hitnu, snažnu i koordiniranu akciju i nedavno je ponovo uvršćen u jedan od 10 glavnih prioriteta EU u borbi protiv organizovanog kriminala – izjavio je izvršni direktor EUIPO-a Kristijan Arsambo.

Kako bi podigli svest o vrednosti intelektualne svojine, pokrenut je i program “Osnažene ideje za biznis” s fondom od 20 miliona evra, prenela je beogradska novina. A, prema pisanju Jutarnjeg lista, i oko sedam odsto potrošača u Hrvatskoj, tri procenta Danaca i dva odsto Šveđana je prevareno na isti način.

možda vas zanima i koje su Najpoznatije svetske ulice za šoping

I Evrostata je radio analizu te došao do podatka da je od 89 odsto građana EU, 72 odsto njih najmanje jednom kupilo tokom 2020. godine nešto preko interneta, ali trećina je rekla da nije sigurna da li je kupljeni proizvod bio original. Stručnjaci upozoravaju da ovo nije nov problem, ali je narastao tokom pandemije.

Internet je kanal prodaje koji pogoduje razvoju ilegalne trgovine falsifikatima. Uz ozbiljne ekonomske posledice, lažni proizvodi mogu biti  opasni  za kupce. Podaci kažu, da je štetu pretrpelo svako četvrto malo i srednje preduzeće u Evropi i to zbog povrede “prava intelektualnog vlasništva”. Preciznije šteta se ogledala u gubitku prometa, narušavanju ugleda i konkurentnosti.

Potrošači u Srbiji su takođe suočeni sa ovim problem kao i i građani Evropske unije. Uprava carine Srbije u 2019. i 2020. godini, kako kažu njihovi podaci, zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine zadržala je oko 800.000 različitih proizvoda. Navodi se i da je u te dve godine uništeno više od milion različitih falsifikata i oko 4,5 tona tekstilne metraže. A, do maja 2021. po istom osnovu zadržano je više od 100.000 različitih, najviše tekstilnih proizvoda, a uništeno oko 250.000 falsifikata.