COP26: svetski lideri obećavaju zaustavljanje krčenja šuma do 2030.

Povezane objave

• Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine 01/03
• Smanjene plate – prosvetari štrajkuju 02/10
• Bez promene – teorija evolucije ostaje u školama! 09/05

Više od 100 svetskih lidera obećalo je da će okončati krčenje šuma i krenuti u pošumljavanje i obnovu do 2030. godine, u okviru prvog velikog dogovora na COP26 samitu o klimi.

Brazil, na čijoj su teritoriji delovi amazonske prašume značajno posečeni, bio je među potpisnicima u utorak.

Obećanje uključuje skoro 19,2 milijarde dolara javnih i privatnih sredstava.

Stručnjaci su pozdravili ovaj potez, ali su upozorili da prethodni dogovor iz 2014. „uopšte nije uspeo da uspori krčenje šuma“ i da je potrebno ispuniti obaveze.

Seča drveća doprinosi klimatskim promenama, jer iscrpljuje šume koje apsorbuju ogromne količine CO₂, čije povećano prisustvo doprinosi zagrevanju atmosfere.

Britanski premijer Boris Džonson, koji je domaćin globalnog skupa u Glazgovu, rekao je da je „više lidera nego ikada ranije“, ukupno njih 11, preuzelo „značajne“ obaveze.

„Moramo da zaustavimo razarajući gubitak naših šuma“, rekao je on. „Prekinimo ulogu čovečanstva kao osvajača prirode, i umesto toga postanimo čuvari prirode“.

Dvonedeljni samit u Glazgovu smatra se ključnim ako se klimatske promene žele staviti pod kontrolu.

Zemlje koje su potpisale obećanje, uključujući Kanadu, Brazil, Rusiju, Kinu, Indoneziju, Demokratsku Republiku Kongo, SAD i Veliku Britaniju – pokrivaju oko 85% svetskih šuma.

Deo sredstava će ići zemljama u razvoju za obnovu pogođenog zemljišta, borbu protiv šumskih požara i podršku autohtonim zajednicama.

Vlade 28 zemalja takođe su se obavezale da će ukloniti krčenje šuma iz globalnog lanca trgovine hranom i drugim poljoprivrednim proizvodima kao što su palmino ulje, soja i kakao.

Ove industrije podstiču gubitak šuma tako što se seče drveće kako bi se stvorio prostor za ispašu životinja ili uzgoj useva.

Više od 30 najvećih svetskih finansijskih kompanija – uključujući firme Aviva, Schroders i Axa , takođe je obećalo da će prekinuti ulaganja u aktivnosti vezane s krčenjem šuma.

Fond od 1,1 milijardu funti biće osnovan za zaštitu druge najveće tropske prašume na svetu u basenu Konga.

Profesor Sajmon Luis, stručnjak za klimu i šume na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je: „Dobra je vest determinisanje političkog opredeljenja za okončanje krčenja šuma od strane tolikog broja zemalja, kao i izdvajanje značajnih finansijskih sredstava za napredak na tom putu.

Ipak, on je za BBC rekao da je svet „bio ovde i ranije“ sa deklaracijom iz 2014. u Njujorku „koja uopšte nije uspela da uspori krčenje šuma“.

Postoje razlozi da se radujemo zbog predloženog plana u vezi s ograničavanjem krčenja šuma, posebno što se tiče obima finansiranja i učešća ključnih zemalja koje podržavaju čitavu stvar.

Takođe je veoma pozitivno to što će pokušati da se ojača uloga autohtonog stanovništva u zaštiti njihovih šuma. Studije su pokazale da je zaštita prava urođeničkih zajednica jedan od najboljih načina spasavanja šumskog zemljišta.

Međutim, postoje značajni izazovi

Mnogi prethodni planovi nisu završili ostvarivanjem ciljeva. U stvari, krčenje šuma se povećalo otkako je slično obećanje pokrenuto 2014.

Često postoje sporovi između donatora i primalaca, Norveška je suspendovala finansiranje fonda Amazon 2019. zbog nesuglasica s brazilskim predsednikom.

Takođe postoje velika pitanja o tome kako bi veliko finansijsko obećanje moglo biti efikasno kontrolisano.

Kako finansijeri mogu da potvrde da su šume zaista zaštićene bez špijuniranja sa satelita ili dovođenja u pitanje nacionalnog suvereniteta na neki način?

A znaci pitanja isto tako vise nad ključnim panelom novog plana, a to je pokušaj da se ukloni veza između krčenja šuma i robe široke potrošnje, koja se prodaje u razvijenim zemljama.

Jedan aspekt je konzumiranje životinjskog mesa, uzgojenog na uvezenoj soji, koja se uzgaja na iskrčenim zemljištima. Hoće li vlade podstaći kompanije i potrošače da jedu manje mesa kako bi spasile najvažnije svetske šume?

Ekolog dr Najdžel Sajzer, nazvao je sporazum „velikom stvari“ ali i da će neki smatrati da je cilj za 2030. razočaravajući.

„Suočavamo se s hitnom klimatskom situacijom, tako da to što sebi dajemo još 10 godina da bismo se pozabavili ovim problemom nije baš u skladu s tim“, rekao je dr Sajzer, bivši predsednik Alijanse za prašume. „Ipak, možda je ovo realno i najbolje što mogu da postignu.“

Potpisnici sporazuma su brojne ključne zemlje

Indonezija je najveći svetski izvoznik palminog ulja, proizvoda koji se nalazi u svemu, od šampona do keksa. Proizvodnja dovodi do uništavanja drveća i gubitka teritorije autohtonog stanovništva i staništa brojnih životinjskih vrsta.

U međuvremenu, ogromna šumska prostranstva Rusije, s više od jedne petine drveća na planeti, apsorbuju više od 1,5 milijardi tona ugljenika godišnje.

U najvećoj prašumi na planeti, Amazoniji, krčenje šuma je ubrzano na dvanestogodišnji maksimum 2020. godine, pod brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom.

Upitan da li se liderima poput brazilskog, gospodina Bolsonara, može verovati da će se pridržavati obećanja, britanski sekretar za životnu sredinu, Džordž Justis, rekao je da „treba da budemo zaista pozitivni po pitanju angažovanja zemalja“.

„Prošli put je takođe bilo pokušaja da se nametnu obaveze vezane  za šume (2014.), Brazil nije učestvovao, ni Rusija, ni Kina.

Brazil se sada zaista angažovao s nama na ovom planu. To je veliki korak za njih.“

Američki predsednik Džo Bajden, rekao je da je „uveren“ da se globalno obećanje može ispuniti, rekavši svetskim liderima: „Sve što treba da uradimo je da prizovemo dobru volju i uradimo ono što znamo da je ispravno.“

On je rekao je da će SAD biti primer i najavio da će potrošiti 9 milijardi dolara na očuvanje i obnovu šuma.

Ana Jang, izvršni direktor u Chatham House Sustainability Accelerator, koja je koautor izveštaja Rethinking the Brazilian Amazon, rekla je: „Ovaj dogovor uključuje više zemalja, više igrača i više novca. Ali đavo je u detaljima koje tek treba da vidimo .”

Međutim, mnogi ljudi koji žive u Amazoniji, uključujući i urbana područja, zavise od šume za život i potrebna im je podrška u pronalaženju novih prihoda, dodala je ona.

Princ Čarls je rekao delegatima COP26 da nacije moraju da poštuju prava starosedelaca, jer su oni „iskusni čuvari“ svojih staništa. I u obraćanju članovima Globalnog saveza teritorijalnih zajednica, koji predstavljaju 24 zemlje s tropskim kišnim šumama, rekao je: „Moramo više da radimo da bismo sačuvali vaše šume, za naše dobro“.

Tuntiak Katan, iz Koordinacije autohtonih zajednica Amazonskog basena, pozdravio je sporazum, rekavši da sredstva treba uložiti u podršku autohtonim zajednicama koje su u stanju da upravljaju i štite šume.

Gospodin Katan, autohtoni Šuar iz Ekvadora, rekao je da su autohtone zajednice globalno zaštitile 80% svetskog biodiverziteta, ali da su se suočile s pretnjama i nasiljem.

„Godinama smo štitili naš način života i to je štitilo ekosisteme“, zaključio je on.