Razmišljajte kao umetnik i unapredite svoje fotografisanje

Povezane objave

• Tržište platine oživljava uporedo s povećanjem potražnje za vodonikom 07/02
• Kako izbeći greške kada se izvinjavamo? 05/07
• Digitalni dijamant košta koliko i pravi! 08/04

Da li ste ikada imali teškoća da postanete kreativni prilikom bavljenja fotografijom, i šta god da ste pokušali, nije rešilo problem?

Umetnici razmišljaju na veoma poseban način, a ukoliko znate kako, to bi moglo značajno da promeni vaše fotografisanje.

Ono što je indikativno je da generalno svi posedujemo uobičajeni način razmišljanja, gde se nameće pitanje zašto razmišljamo na taj način, koje kreativne prepreke to donosi, kako umetnici deluju drugačije i kako bismo mogli da promenimo sopstvenu praksu?

Ovo je prilično interesantno: da li ste ikada posmatrali malo dete između tri i šest godina, kako se odnosi prema svom okruženju? „Zašto je nebo plavo, zašto je trava zelena?“ Detetu nisu potrebne sve te informacije odmah da reši bilo koji problem. Njih samo zanimaju stvari, a to je najbolja osnova za kreativnost.

Naša kreativnost je potisnuta

Polazak u osnovnu školu je bio značajan događaj za sve nas.

Da li se sećate svih matematičkih zadataka poput: „Porodica Petrović ima troje dece i od komšije su dobili drvo jabuke sa šest jabuka na njemu. Koliko jabuka dobija svako dete?” U ovom samo treba da podelimo broj jabuka sa brojem dece, što daje dve jabuke za svako dete. Naučili smo da razmišljamo analitički, ali problem je što to radimo stalno. Ponekad postoje različiti načini da se dođe do rezultata, ali na kraju krajeva, sve je u tome kako doći od početne tačke do rezultata.

Što je nivo obrazovanja viši, to smo morali efikasnije da radimo u školi. Sećamo se svi onih nastavnika koji nisu prihvatali rešenje, bez obzira što je tačno, jer do njega nismo došli na određeni način. Malo ko od nas je to tada razumeo. Međutim, danas razumemo: cilj je bio da budemo što efikasniji. To nam je potrebno u svakodnevnom životu, ali ima toksičan sporedni efekat: ubija našu kreativnost. Počeli smo da razmišljamo kao roboti. A roboti su retko veoma kreativni.

Kako razmišljaju umetnici?

Sada znamo kako je većina ljudi ustrojena kada je razmišljanje u pitanju. Ali šta je s umetnicima? Hajde da pogledamo isti primer iz matematike koji smo spomenuli gore. I to je umetnik u stanju da reši, naravno. Takođe bi samo podelio jabuke po deci i dobio bi isti rezultat.

Međutim, hajde da pogledamo šta bi umetnici mogli dodatno da urade s tim matematičkim primerom. Za analitički način razmišljanja relevantan je samo broj jabuka i broj dece. Ipak, umetnik bi možda postavio i druga pitanja poput: koje su boje jabuke? Da li deca uopšte vole da jedu jabuke? Šta je s roditeljima? Zar ne jedu jabuke? A zar ne bi trebalo da ponude jabuku makar komšiji, kao što su od njega dobili drvo? Zašto im je uopšte dao drvo? Sve ove stvari ne znamo i nisu relevantne za rešavanje analitičkog problema, ali one mogu biti relevantne za umetnika.

Šta se dešava ovde? Dok u analitičkom mišljenju postoji samo jedno jasno polazište i jedan jasan cilj, umetnik razmišlja u drugim dimenzijama, gde je broj ciljeva neograničen, kao i polazišta. Izračunavanje koliko bi jabuka dobilo svako dete nije jedini interes u svetu umetnika. Cilj umetnosti je da stvori nešto novo. Ovo je čak jedan od osnovnih zahteva koji su nam potrebni da bismo dobili umetničko delo. Umetnik postaje kreativan postavljajući pitanja koja se ne čine relevantnim ni za šta, a to je ključ da postanete kreativni.

Naš problem je: toliko smo se navikli na analitičko razmišljanje da većina naših procesa razmišljanja funkcioniše upravo na taj način, barem u većini oblasti naših života. Navikli smo da budemo efikasni, navikli smo samo da postavljamo ona pitanja koja nam pomažu da rešavamo analitičke probleme. Gde je nestala naša kreativnost i kako da je vratimo?

Kako možemo da prevaziđemo naše kreativne prepreke?

Često čujemo ljude kako kažu da misle da ne bi bili kreativni u nečemu. Ali to je u svima nama. Ne treba zaboraviti da smo svi bili majstori kreativnosti pre nego što smo došli u školu i počeli da delimo jabuke. Ovo je bilo vreme kada smo postavljali pitanja poput: „Zašto je sneg beo?“ Prestali smo da se interesujemo za stvari koje nisu bile relevantne za bilo koje analitičko pitanje.

Postoji analitička i kreativna strana našeg mozga. Kada god izračunavamo jabuke, naša analitička strana je aktivna. A kako smo navikli da razmišljamo na taj način, naše kreativno razmišljanje se lako potiskuje. Problem je što nije dovoljno samo pokušati da budete kreativni kada idete na fotografiju. Dobra je ideja da pokušate da budete kreativni više puta dnevno, najmanje nekoliko minuta.

Po nekom iskustvu, najbolji metod od svih je da s vremena na vreme postavljate kreativna pitanja dok rešavate analitički problem. Kada treba da podelim jabuke, kao u gore pomenutom primeru, uradiću to sigurno, ali postavljam pitanja poput: koje boje imaju? Koja je to vrsta? Kakvog su ukusa? Na kraju krajeva, ovo nas ne dovodi do analitičkog rezultata, već do mnogo drugih polazišta i ciljeva, i omogućava nam da budemo kreativni, da se ne ograničavamo kada sledeći put izađemo na teren za pejzažnu fotografiju i da ne posmatramo samo ono što je očigledno, da bismo konačno mogli da se vratimo kući s remek-delom.

Još mnogo saveta o tome kako da razmišljate kao umetnik i kako da budete kreativniji otkriva se u priloženom videu.