U dijamantu iz dubine Zemlje pronađen do sada neviđen mineral

Povezane objave

• Niš: Subvencije od grada za upis u privatne vrtiće 23/12
• Najbliži prolazak asteroida Zemlji u poslednjih 400 godina 10/04
• Supermasivne crne rupe pružaju odgovor na pitanje nastanka galaksija? 21/02

Naučnici su smatrali da je nemoguće pronaći ovaj mineral na površini Zemlje.

Unutar dijamanta koji potiče iz dubina ispod površine naše planete, naučnici su otkrili mineral koji je do sada bio predmet pretpostavki.

Nazvan dejvmaoit po istaknutom geofizičaru Ho-kvangu (Dejvu) Maou, ovaj mineral je prvi primer kalcijum silikatnog perovskita nastalog pri ogromnom pritisku (CaSiO3), pronađenog na Zemlji. Drugi oblik CaSiO3, poznat kao volastonit, obično se nalazi širom sveta, ali dejvmaoit ima kristalnu strukturu koja se formira samo pod visokim pritiskom i visokim temperaturama u Zemljinom omotaču, uglavnom čvrstom sloju Zemlje zarobljenom između spoljašnjeg jezgra i kore.

Dugo se očekivalo da će dejvmaoit biti  geohemijski važan mineral kojeg ima u izobilju u Zemljinom omotaču. Međutim, naučnici nikada nisu pronašli nikakve direktne dokaze o njegovom postojanju, jer se raspada na druge minerale dok se kreće prema površini gde pritisak opada. Međutim, analiza dijamanta iz Bocvane, koji se formirao u omotaču oko 660 kilometara ispod površine Zemlje, otkrila je uzorak netaknutog dejvmaoita zarobljenog unutar njega. Kao rezultat toga, Međunarodno mineraloško udruženje je sada potvrdilo dejvmaoit kao novi mineral.

„Otkriće dejvmaoita predstavlja izvesno iznenađenje“, kaže Oliver Čauner, mineralog u Univerzitetu Nevade u Las Vegasu.

Čauner i njegove kolege otkrili su uzorak dejvmaoita tehnikom poznatom kao sinhrotronska rendgenska difrakcija, koja fokusira visokoenergetski snop rendgenskih zraka na određene tačke unutar dijamanta mikroskopskom preciznošću. Merenjem ugla i intenziteta povratne svetlosti, istraživači mogu da dešifruju šta je unutra, rekao je Čauner. Uzorak dejvmaoita unutar dijamanta bio je veličine samo nekoliko mikrometara (milionitih delova metra), tako da bi ga manje moćne tehnike uzorkovanja ne bi detektovale, dodao je on.

Veruje se da dejvmaoit igra važnu geohemijsku ulogu u Zemljinom omotaču. Naučnici pretpostavljaju da ovaj mineral može sadržati i druge elemente u tragovima, uključujući uranijum i torijum, koji oslobađaju toplotu radioaktivnim raspadom. Stoga, dejvmaoit može pomoći u stvaranju značajne količine toplote u omotaču, rekao je Čauner.

U studiji iz 2014. objavljenoj u časopisu Science, istraživači su opisali još jedan teoretski mineral visokog pritiska iz omotača, poznat kao bridžmanit. Međutim, uzorak bridžmanita nije nastao iz omotača, već unutar meteorita. Otkriće dejvmaoita pokazuje da se dijamanti mogu formirati niže u omotaču nego što se ranije mislilo, što sugeriše da bi oni mogli biti najbolje mesto za traženje novih minerala iz omotača, rekao je Čauner.

„Rad Čaunera i drugih uliva nadu u otkriće drugih komplikovanih faza visokog pritiska u prirodi“, rekao je Jingvej Fe, geofizičar sa Karnegi instituta za nauku u Vašingtonu, koji nije bio uključen u studiju. „Ovakvo direktno uzorkovanje nepristupačnog donjeg omotača bi popunilo naš jaz u znanju u hemijskom sastavu čitavog omotača naše planete.