Stres kao uzročnik različitih oboljenja

Povezane objave

• 12 iznenađujućih benefita crnog čaja 30/10
• Ove namirnice su bogate gvožđem 02/07
• Gde nam curi vreme? 22/04

Odavno je poznato da su negativne emocije blisko povezane s određenim bolestima: strahovi dovode do kardiovaskularnih bolesti, bes oštećuje jetru, apatija utiče na stomak. Sva ova stanja imaju nešto zajedničko: stres.

Ali kako da se nosimo sa stresom? Šta je stres? Zašto se dešava? Da li je on uvek loš? Ovo su samo neka od ključnih pitanja.

Stres je neizbežan deo svakodnevnog života. Manji stresovi su bezopasni (a ponekad čak i korisni), međutim, negativan, dugotrajan stres može oslabiti nečije zdravlje. Autor teorije stresa, poznati kanadski naučnik Hans Selije, odredio je stres kao skup tipičnih genetski programiranih nespecifičnih reakcija organizma, koje imaju za cilj da opstanu putem odgovora „bori se ili beži“.

Manji efekti negativnih faktora obično ne izazivaju stres. To se dešava kada faktori stresa (stresori) prevazilaze našu prirodnu sposobnost da se nosimo s njima. Stresori uzrokuju da telo promeni način funkcionisanja mobilišući svoje resurse da bi se ono izborilo s opasnošću (pojačavaju pumpanje krvi i proširuju disajne puteve, kako bi se povećao unos kiseonika, pojačalo zgrušavanje krvi, itd.).

Faze stresa

Tipičan odgovor na stres ima 3 faze:

• Povećana pažnja – mobilizacija svih zaštitnih sredstava tela.
• Stabilizacija – uravnoteženo korišćenje adaptivnih sposobnosti tela.
• Iscrpljenost – završna faza dolazi nakon što su produženi efekti stresora istrošili sve adaptivne rezerve organizma.

Neki stres je prirodan deo života, koji po Selijeovom mišljenju stvara „ukus života“. Stres nas stimuliše u složenim procesima na poslu, u kreativnim poduhvatima i na takmičenjima. Međutim, kada intenzivan uticaj stresora postane preteran i konstantan, oni iscrpljuju naša zaštitna sredstva i mogu dovesti do bolesti, pa čak i neuroloških ili psihosomatskih poremećaja.

Različiti ljudi različito reaguju na stresore. Neki reaguju proaktivno, boreći se s opasnošću. Drugi reaguju pasivno i brzo odustaju. Generalno, ove vrste reakcija izazivaju specifične vrste poremećaja.

Na osnovu brojnih kliničkih opservacija, lekari su otkrili da većina stresora obično izaziva hipertenziju, čir, srčani udar, moždani udar, srčane aritmije itd. Bes koji nije izražen može izazvati reumatoidni artritis, probleme s kožom, migrenu, loše varenje itd.

Zašto stres izaziva somatske poremećaje?

Kada osećamo jake negativne emocije, u telu se dešavaju značajne fizičke promene, koje izazivaju prekomernu proizvodnju energije. Štaviše, produženi negativni psihološki stav često prouzrokuje brže iscrpljivanje zaštitnih sredstava tela.

Veza između stresa i bolesti

Psiholozi i psihijatri su otkrili snažnu vezu između određenih osobina ličnosti s jedne strane i somatskih poremećaja s druge. Primer: pojedinci koji pokušavaju da se uklope u određenu poziciju/posao koji ne odgovara njihovoj ličnosti ili sposobnostima imaju veće šanse da razviju kardiovaskularne bolesti. Hronična koronarna bolest je tipičnija za proaktivne, ambiciozne i manje tolerantne osobe. Pojedinci koji pate od čira na želucu su obično veoma uznemireni i razdražljivi. Veoma su savesni, ali obično imaju nisko samopoštovanje, ranjivi su, stidljivi, osetljivi i hipohondrični. Ove osobe uvek pokušavaju da urade više nego što su u stanju. Oni imaju tendenciju da prevaziđu teškoće s veoma visokim nivoom anksioznosti.

Nivo patoloških promena u telu izazvanih stresom obično se vezuje za ličnu procenu situacije, koja opet zavisi od osećanja lične odgovornosti. Znaci emocionalne napetosti koji se pojavljuju u stresnim situacijama imaju tendenciju da se intenziviraju kada postoji nedostatak fizičke aktivnosti. Zapamtite o povezanosti: stres – bolest i pronađite svoje načine da upravljate stresom. Pročitajte više o savetima za upravljanje stresom, koristite lekove za ublažavanje i redovno pratite svoj stres.

Povezanost stresa i gastrointestinalnih bolesti

Nedavna istraživanja su otrkila da hormoni stresa potiskuju urođeni imunološki sistem koji štiti naša creva od enterobakterija, uključujući i E.coli, koja izaziva upalna oboljenja gastrointestinalnog trakta.

Autoimuni odgovor

Dobar primer su ljudi koji pate od Kronove bolesti, kod kojih se bezopasne bakterije u gastrointestinalnom traktu pogrešno tretiraju kao invazivne, tako da imunološki sistem pokreće „odbranu“.

Ono što je indikativno je da se simptomi Kronove bolesti pogoršavaju u periodima pojačanog psihičkog stresa pacijenata, a poremećaji u crevnom mikrobiomu, mogu da doprinesu patogenom mehanizmu.

Ukoliko izostane odgovarajuće funkcionisanje imunskih ćelija, epitelni ćelijski zid može da se razbije i omogući mikrobima povezanim s Kronovom bolešću da napadnu creva, nakon čega nastaju simptomi.

Naučnici su došli do zaključka da je psihološki stres taj koji remeti sposobnost organizma da se bori protiv crevnih bakterija koje bi mogle da se povežu s Kronovom bolešću. Kada naš imunski sistem funkcioniše kako treba, on sprečava stvaranje kolonija štetnih bakterija, ali kada dođe do poremećaja njegovog rada, to ostavlja prostor za patogene koji kolonizuju mesto gde ih ranije nije bilo, prouzrokujući oboljenje.