Prava skrivena blaga za kojima se još traga
Povezane objave
Skrivena blaga nisu samo za pirate, a možda će vas ove priče podsetiti na to koliko je istorija misteriozna, a ko zna, možda vas naterati da krenete u potragu za blagom.
Najpoznatija skrivena blaga
Menora
Pre skoro 1950 godina, Rimljani su opljačkali Hram u Jerusalimu i našli menoru- osmokraki svećnjak. Doneli su ga u Rim, a nakon što je Hram mira izgoreo, ovom svećnjaku se gubi svaki trag.
Kineski carski pečat
Ovaj pečat napravljen je 221. godine p.n.e. za tadašnjeg kineskog vladara. Prenošen je iz dinastije u dinastiju do 10. veka nove ere, nakon čega, ne postoje zapisi o njegovom postojanju. Dosad se pojavilo nekoliko pečata za koje se verovalo da su autentični, ali to nije nikada potvrđeno.
Britanska kruna sa draguljima
Davne 1216. Jovan Bez Zemlje je, nakon potpisivanja Magna Carta Libertatum, bežao od neprijatelja, noseći ovu krunu kroz Englesku. Kralj se razboleo od dizenterije, a dok su pokušavali da ga izleče, prtljag sa krunom i ostalim draguljima je izgubljen. Neki veruju da je potonuo u vode zaliva Voš.
Faberžeovo jaje
Počev od 1885. godine, ruski car darivao je dame jajima od dragog kamenja i metala, koje je pravio zlatar Faberže. Svako jaje je imalo i malu zlatnu krunu na sebi. Ukupno je napravljeno 50 jaja, a sve je konfiskovala ruska vlada, tokom revolucije 1917. godine. Sedam jaja su tragom nestala, a jedno je otkriveno u domu metalostrugara u SAD.
Florentinski dijamant
Ovaj žuti dijamant pripadao je porodici Mediči, a originalno, potekao je iz Indije i imao je preko 137 karata. Tokom kasnog 17. veka, kako je umro poslednji Mediči, ovaj dijamant pripao je kraljevskoj porodici Austrije, a procenjen je na 750.000 dolara. Kada je palo Austrijsko carstvo, tokom Prvog svetskog rata, porodica je ponela dijamant sa sobom u Švajcarsku. Od tada, ovom dijamantu se gubi svaki trag, a neki veruju da je dijamant podeljen na manje delove i da ga niko nikada neće naći.
Dagobertov štap
Za potrebe krunisanja kralja Dargoberta, iskovan je štap od kraljevskih dragulja. Čuvan je u bazilici Svetog Denisa do 1795. godine, kada je nestao.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*