Darežljivost nas čini srećnijima

Povezane objave

• Šta broj prijatelja na Fejsbuku govori o vašoj ličnosti 21/11
• Zoološki vrt napravio prvu teretanu za gojazne reptile 18/01
• Nauka tvrdi: Ukoliko dete nauči ova tri jezika, biće budući CEO! 28/09

Istraživači su otkrili vezu između sreće i nesebičnih dela, a davanje drugima aktivira delove mozga povezani sa osećajem dobijanja nagrade.

Nije nikakva novost da darežljivost i nesebičnost podižu nivo sreće i osećanja zadovoljstva, ali dosad, istraživači se nisu bavili mehanizmima iza altruizma i sreće.

Švajcarski Departman za Ekonomiju u saradnji sa međunarodnim naučnicima, sproveo je studiju kako bi bolje razumeli šta se dešava u mozgu, nakon odluke da prema nekome budemo darežljivi ili ne.

Darežljivost može da košta, ali je važna

Premisa studije bila je da darežljivost nije isključivo intuitivan izbor, kao druge nesebične radnje, te da dolazi s određenim troškovima, bilo da je u pitanju vreme, energija ili novac.

Ipak, i pored toga, ljudi su i dalje motivisani, a najčešće kako bi drugima pružili osećaj topline.

Istraživači su analizirali neuronsku “mapu” kako bi našli vezu između darežljivosti i povećanja osećaja sreće. U studiji učestvovalo je 48 ljudi, kojima je data suma novca na svake 4 nedelje. Nasumice, učesnici su delili novac između dve grupe.

Jedna grupa dobila je zadatak da čini nesebična dela, a druga grupa, novac je trošila na sebe i svoje potrebe. Svi učesnici beležili su nivoe sreće na početku i na kraju ekperimenta.

Grupa koja je davala novac u humanitarne svrhe, svaki put imala je osećaj da je nagrađena, nakon ovog čina. Studija je takođe potvrdila da su dve regije mozga, osećaj sreće i nagrade, bile aktivirane kod ove grupe, a takođe, u procesu darežljivosti učestvovao je i deo mozga zadužen za donošenje odluka.

Zaključak studije jeste da nesebična dela podižu nivo sreće, mnogo više nego fokusiranje na sebe i svoje potrebe.