Koji gen štiti slonove?

Povezane objave

• Da li je arahnofobija urođena ili stečena? 17/05
• Antoni van Levenhuk – otac mikrobiologije 24/10
• Koale “funkcionalno izumiru”? 15/05

Naučna istraživanja su pokazala da slonovi retko umiru od raka.

Međutim, sve do nedavno, nije bio poznat razlog.

“Zombi gen”

Najnovija istraživanja su pokazala da slonove štiti poseban gen. Naime, reč je o prastarom genu, poznatom kao “zombi”gen jer je, nekako, vaskrsao.

O čemu je reč?

Slonovi nisu ništa manje skloniji raku od drugi živih bića.

Sprovedeno istraživanje, 2015. godine, pokazalo je da slonovi od raka oboljevaju ređe nego ljudi.

Tim istraživača sa Univerziteta u Čikagu objavio je studiju koja je pokazala da slonove štiti jedinstven gen, koji agresivno ubija ćelije sa oštećenom DNK. Gen je dobio nadimak “zombi”, jer je tokom evolucije ostao “uspavan”, da bi se kasnije ponovo aktivirao.

Biolog i doktor Vinsent Linč, ističe da je razumevanje načina na koji se slonovi bore protiv ove bolesti, od velikog značaja, te da može doprineti osmišljavanju novih lekova za ljude.

Naučnici se ovom temom bave od sedamdesetih godina prošlog veka. Prva istraživanja su se fokusirala na antikancerogeni gen pod nazivom p53, koji proizvodi protein koji može da „namiriše“ kada se DNK ošteti. Ukoliko dođe do oštećenja, gen aktivira niz drugih gena usled čega ćelija na takvu situaciju odgovara tako što će izlečiti ili popraviti svoju oštećenu DNK ili tako što će da izvrši samoubistvo kako bi sprečila svoje potomke da razviju još više mutacija.

Istraživanja su takođe pokazala da su slonovi razvili neobične p53 gene. Ljudi poseduju samo jednu kopiju ovog gena, dok ih slonovi imaju 20. Ovih 20 kopija antikancerogenog gena agresivno odgovara na oštećenje DNK i to tako što ubijaju oštećene ćelije.

Doktor Linč je nastavio sa istraživanjima i potragom za genima koji se bore protiv raka. Tako je otkrio još jedan pod nazivom LIF6 – koji jedino poseduju slonovi!

Kako gen funkcioniše?

Kada dođe do oštećenja DNK, p53 proteini aktiviraju gen LIF6. Ćelija potom proizvede proteine ovog gena, a oni je potpuno opustoše. Linč objašnjava da to čine tako što dolaze do mitohondrije, gde prave rupe u koje se izlivaju otrovni molekuli. Nakon izlivanja u ćeliju, ona umire.

Naučnici smatraju da je ovo odličan početak za dalja istraživanja u cilju pronalaska adekvatnog leka u borbi protiv opake bolesti.

Izvor: nationalgeographic.rs