Šta su inovativnost i kreativno razmišljanje?

Povezane objave

• Usamljenost može biti veoma štetna po zdravlje! 12/09
• Sigurni tajni znakovi da je neko nesiguran u sebe 06/03
• Sve prednosti vruće kupke 03/04

Kreativnost je, prema prihvaćenoj teoriji, mentalni proces stvaranja novih ideja, pojmova ili rešavanja problema…Može se posmatrati iz više aspekata od svakodnevnog ponašanja pojedinca, iz ugla socijalne psihologije, filozofije, umetnosti, istorije do ekonomije i politike.

Američki psiholog J.P. Gulford je još u 19. Veku rekao da “kreativno/divergentno razmišljanje uključuje kreativno stvaranje višestrukih odgovora na zadat problem”. Takođe, ono sadrži originalnost i mora biti primenjivo, a smatra se i alternativnim odgovorom na svakodnevna postojeća rešenja ili probleme.

pročitajte i Asocijalizacija utiče pozitivno na kreativnost

Pojedini naučnici smatraju da je kreativnost osobina sa kojom se osoba rađa, međutim, postoje i oni koji tvrde suprotno. A, psihologija povezuje kreativnost s desnom čeonom moždanom aktivnošću, tkv. latentnim razmišljanjem. Pa u skladu sa tim kreativne ideje prate inspiracija, kognitivni skokovi i intuitivni uvida, a sve to zajedno se naziva kreativni proces.

Osnova kreativne ideje kao nove je odbacivanje stare, odnosno podrazumeva transformaciju beskorisnog u korisno. Preciznije, poznate pretpostavke pobiti “novim, drugačijim i inovativnijim idejama”. Kreativnost leži u baš tim rizičnim i neizvesnim postupkom. Psiholozi Graham Valas i Ričard Smit (Art of Thought) razvili su model koji “kaže” da se kreativni proces sastoji od 5 delova:

1. priprema – fokus na sam problem.

2. inkubacija – procesuiranje problema

3. nagoveštaj – osećaj da je rešenje na nadohvat ruke.

4. uvid – oslobađanje ideje iz podsvesti u svest.

5. potvrda – analizirano i povrđeno rešenje.

Stručnjaci tvrde da postoji korelacija između kreativnosti i inteligencije, a da je kreativno razmišljanje deo kognitivnih procesa koji stvaraju nove vrednosti. Tome u prilog ide i tvrdnja Ken Robinsona koji tvrdi da je “maštovitost je obeležje ljudske inteligencije, kreativnost je primena maštovitosti, a inovativnost zaključuje proces”.

pročitajte još i Kreativnosti i neuroticizam

Za pravu je kreativnost potrebno znanje i poznavanje činjenica iz oblasti koja čoveka zanima, te se zato i kaže da je kreativnost povezivanje starih informacija na nov način. Iz tog razloga kreativni ljudi su uglavnom najkreativniji i najuspješniji u vrlo uskom području.

Prema UNESCO klasifikaciji kreativne osobe odluke donose razmišljajući o više mogućih rešenja, a ne samo jednom. Sklonije su umetničkom izražavanju, sposobne su rešavati konflikte. Ovakve osobe su otvorenije prema okolini, lako se oduševljavaju, puni su inicijativa, originalne su, energične i hrabre. Visoko inteligentne osobe, nekonvencionalne, zrele, emocionalno stabilne, pomalo dominantne sa izrazito razvijenim osećajem za humor.

Moto kreativnih ljudi je: “Mogu biti sve što poželim, mogu napraviti sve što želim!”.

A da bi objasnio šta je kreativno mišljenje ili „divergentno“mišljenje, lekar Robert Rot je kreativnost u svakodnevnici ovako definisao: “Kada je to potrebno, osoba može ogradu pretvoriti u merdevine, zavesu u haljinu, sanduk u sto, krpu u lutku, mikroskop u oružje, i u tom trenutku ona je kreativna”.

Veoma je važno znati da je svako od nas sposoban da bude inovativan i da kreativno razmišlja, samo je potrebno da nađe pravi podstrek za to. Jedan od saveta bi bio da disciplinu zamenite sa posvećenošću, kao i da svakoga dana nađete vremena za stvari koje vas inspirišu. Svaka inspiracija traži svoj trenutak, zato je takođe važno rezervisati svoje vreme i za kvalitetnu pauzu.

Na koje sve načine možemo podsticati svoju kreativnu i inovativnu stranu ličnosti i zašto je to važno za naš život, posao i učenje, objašnjava autor Dragan Varagić.