35 godina od katastrofe u Černobilju

Povezane objave

• Novi font koji disleksičarima olakšava čitanje 21/01
• Kako ubrzati metabolizam 11/05
• Šta je apsolutni sluh? 07/09

Najteža nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva desila se pre 35 godina u Černobilju. Na 110 kilometara od ukrajinskog glavnog grada Kijeva, nuklearni reaktor broj 4 u Černobilju, eksplodirao je i zapalio se u noći 26. aprila 1986. godine. Za 46.000 stanovnika ukrajinskog grada Pripjat taj dan će ostati zauvek u sećanju, pogotovo zato što im u prva dva dana nije rečeno šta se desilo.

Nuklearne elektrana “Vladimir Ilić Lenjin” nalazila se na severu Ukrajine, gotovo na granici sa Belorusijom, a na samo tri kilometra od pomenutog grada. Pripjat je bio namenski izgrađ grad za radnike upravo te nuklearne elektrane, savremen i za to vreme odlično opremljeno mesto za život. Nažalost, ljudi su malo vremena tamo proveli, a preostale stambene zgrade planirane su za rušenje. Danas je to Grad duhova.

Te aprilske večeri, 176 radnika spremalo se da izvede test koji je trebalo da doprinese uštedi energije, međutim jedan sat i 23 minuta posle ponoći, nakon što je otpočelo testiranje dogodila se ogromna eksplozija. Tom prilikom su toksične radioaktivne čestice oslobođene u atmosferu, a tadašnje sovjetske vlasti učinile su situaciju težom, jer nisu na vreme obelodanile šta se dogodilo.

Kako podseća AP, evakuisano je više od 100.000 ljudi iz Černobiljske oblasti i uspostavljena je zona kontaminacije na teritoriji površine od preko 2.500 kvadratnih kilometara.

– Černobilj je mesto tragedije i sećanja, ali takođe i mesto na kojem možemo da shvatimo kako se mogu prevazići posledice takve globalne katastrofe. Želimo da se ubuduće o Černobilju govori ne kao o zoni kontaminacije, već kao o zoni koja je obnovljena i koja se razvija – rekao je ministar za životnu sredinu Ukrajine Bohdan Boruhovski.

Novo radijacije u ovoj oblasti je nizak, pa je bezbedno za posetioce, međutim nije za dugotrajni boravak.  Uprkos tome, nedaleko od nekadašnje nuklearne elektrane živi oko 100 ljudi.

Ukratko

Pre 35 godina tri volontera su skočila u radioaktivni bazen, kako bi otvorili cev, kako bi mogle da iscure radioaktivne supstance. Iako su odmah umrli, sprečili su još jednu eksploziju. Da to nisu uradili, procenjeno je da, bi ta druga eksplozija bila 10 puta veća i jača nego eksplozije nuklearne bombe u Hirošimi. Do danas se ne zna koliko je ljudi umrlo od same eksplozije i posledica.

Svi koji su preminuli bili su sahranjeni u olovnim kovčezima, zbog izuzetno visokog nivoa radijacije. A osobe koje su radile na čišćenju smeli su u specijalnim odelima da budu na mestu nesreće svega 40 sekundi. Dokumenta kažu i da je posle prve eksplozije, Gajgerov brojač, detektor koji meri jonizujuće čestice, u kontrolnoj sobi pokazao broj 3.63 što je bezbedan nivo radijacije. Međutim, to je bila ujedno i najveća vrednost, jer je tako dizajniran.

Stvarna očitavanja kažu da je bilo 15.000!

Takozvano “sklonište”, kojim je pokrivena i zaštićena nuklearna elektrana koštala je dve milijarde dolara i ogledala se u 29. 000 tona čeličnih, olovnih i raznih drugih struktura. Sklonište je inače veće od Kipa slobode u Njujorku. Na pokrivanju se i danas radi, a radove finansira ceo svet.

Iako stanovništu obližnjeg grada nije rečeno šta se dešava, nije ni svetu, dok nisu počeli detektori u Švedskoj da prijavljuju visok stepen radijacije. A, koliko je velika radijacija bila najbolje oslikava beleška prema kojoj su oči vatrogasaca, koji su bili na licu mesta, iz braon prešle u plavu boju. Među prvim savetima stručnjaka, u trenucima, katastrofe, bio je da narod treba da pije više votke nego što su je do tada trošili. Ta konzumacija je trebalo da smanji šanse od nastanka raka tiroidne žlezde .

Danas, u zoni od oko 500 kilometara kvadratnih oko elektrane žive divlje životinje, a među prvima su došli vukovi i lisice i tako postale nepristupačne lovcima. Kako priroda ima svoj proces obnove, na mestu eksplozije pronađene su posebne vrste pečuraka koje žive hraneći se radioaktivnim otpadom. Uočene su i na zidovima reaktora i utvrđeno je da razlažu ozračene čestice u energiju.

Iako se svi trude da ovo područje “ožive” fizičari poručuju da područje oko nuklearke i grada Pripjata neće biti naseljivo bar još narednih 20.000 godina. Kako bi se pomoglo u neutralizaciji vojska je stvorila veštačke kišne oblake iznad tog područja. Ti oblaci treba da stvaraju kišu koja će radioaktivne čestice, koje budu lebdele u vazduhu, spustiti na zemlju kako ne bi nastavile da se kreću ka drugim gradovima i ostatku sveta.

Priču o Černobilju čuva i ukrajinski muzej: