Produženo dremanje bi moglo biti signal početka Alchajmerove bolesti

Povezane objave

• Ove namirnice nemojte nikada stavljati u zamrzivač! 10/01
• Evo zašto pored kreveta treba da držite limun! 21/09
• Kako izbeći trovanje hranom? 13/08

Preterano dnevno dremanje verovatno će pre biti simptom, a ne uzrok mentalnog pada, kažu naučnici.

Dugo spavanje moglo bi biti prethodnica Alchajmerove bolesti, prema studiji koja je pratila dnevne navike spavanja kod starijih ljudi.

Ovi nalazi bi mogli pomoći da se razreše suprotstavljeni rezultati efekata dremanja na kognitivne sposobnosti kod starijih osoba, pri čemu su neke prethodne studije naglašavale prednosti „sieste“ po pitanju raspoloženja, budnosti i učinka u obavljanju mentalnih zadataka.

Najnovije istraživanje sugeriše da je povećanje vremena dremanja povezano s većom šansom za razvoj blagog kognitivnog oštećenja ili Alchajmerove bolesti. Naučnici smatraju da je verovatnije da bi prekomerno dremanje moglo biti rani znak upozorenja, a ne sam uzrok mentalnog pada.

Znak ubrzanog starenja

„To bi mogao biti signal ubrzanog starenja“, rekla je dr Ju Leng, docent psihijatrije na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku. „Glavni zaključak proizilazi iz toga da ako niste nikada imali običaj da dremate, a primećujete da počinjete da postajete pospani tokom dana, to bi mogao biti signal opadanja kognitivnog zdravlja.“

Naučnici su pratili više od 1.000 ljudi, prosečne starosti od 81 godine, tokom nekoliko godina. Svake godine, učesnici su nosili uređaj nalik satu za praćenje mobilnosti do 14 dana. Svaki produženi period neaktivnosti od 9 do 19 časova tumačen je kao dremka.

Učesnici su takođe prolazili kroz testove za procenu kognitivnih sposobnosti svake godine. Na početku studije, 76% učesnika nije imalo bilo kakvo kognitivno oštećenje, 20% je imalo blaga kognitivna oštećenja, a 4% je imalo Alchajmerovu bolest.

Za učesnike koji nisu razvili kognitivna oštećenja, dremanje tokom dana se povećavalo za prosečno 11 minuta godišnje. Stopa povećanja se udvostručila nakon dijagnoze blagog kognitivnog oštećenja na ukupno 24 minuta i skoro utrostručila na ukupno 68 minuta nakon dijagnoze Alchajmerove bolesti, prema istraživanju objavljenom u časopisu „Alchajmerova bolest i demencija“.

Manje neurona specijalizovanih za iniciranje budnosti

Sve u svemu, učesnici koji su dremali više od sat vremena dnevno imali su 40% veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti od onih koji su spavali manje od sat vremena dnevno; a učesnici koji su dremali najmanje jednom dnevno imali su 40% veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti od onih koji su dremali manje od jednom dnevno.

Prethodna istraživanja, koja su upoređivala postmortem mozgove, pokazala su da je utvrđeno da oni s Alchajmerovom bolešću imaju manje specijalizovanih neurona koji promovišu budnost.

Neuobičajeni obrasci spavanja, nesanica i loš kvalitet noćnog sna, uobičajeni su za osobe sa demencijom, ali je najnoviji rad pokazao da je veza sa dremkanjem ostala čak i kada se uzme u obzir noćni san. „Ovo sugeriše da je uloga dnevnog dremanja sama po sebi važna“, rekla je Leng.

Autori su konstatovali da bi osećaj sve veće pospanosti tokom dana mogao biti rani znak da su u mozgu u toku promene koje su bile prethodnice demencije.

Leng je rekao da nije moguće isključiti mogućnost da dremanje izaziva kognitivne probleme, ali ne postoji „nekakav očigledan biološki mehanizam kojim bi dremanje moglo da izazove Alchajmerovu bolest“.