Preopterećenje informacijama – bolest modernog doba?

Povezane objave

• Kako se rešiti nervoze? 11/02
• Mikroplastika pronađena i kod životinja na najdubljim mestima u okeanu! 01/03
• Kada je pravo vreme za brak? 23/04

Nova studija pokazuje da smo zbog velike količine informacija sve više pod stresom, ali da li bi minimalni e-mailovi bez teksta mogli biti rešenje?

Želite da znate šta je Super Mesec? Google ima odgovor. Želite da znate šta je vaš prijatelj večerao? Facebook će vas obavestiti.

Nikada nije bilo lakše doći do neke informacije – bukvalno nam je u rukama, i postalo je normalno znati više o svakodnevnim navikama stranaca nego vaših najbližih i najdražih.

Čini se da jedva čekamo da se uključimo u svet navale informacija koji nam digitalno doba pruža: Facebook ima preko milijardu registrovanih naloga, a Twitter oko 316 miliona aktivnih naloga mesečno.

Ali se čini i da je to postala jedna od najvećih smetnji modernog života – poslovni ljudi se žale da borba sa inboksom smanjuje produktivnost, a drugi ističu svoju brigu povodom toga kakav uticaj online način života ima na naše zdravlje.

Izvor stresa

Nedavna istraživanja sugerišu da je sve ovo prevršilo meru, jer se više od trećine nas oseća pod stresom zbog gomile informacija sa kojima se suočavamo.

Prema tom istraživanju, mi smo preopterećeni informacijama – trudimo se da se izborimo sa ogromnom količinom e-mailova i društvenim mrežama na kojima smo neprestano povezani.

Ova digitalna era utiče na spavanje i veze, tvrdi 44 odsto ispitanika. Najčešći uticaji su nervoza, umor i nemogućnost opuštanja, sudeći prema mišljenju 36 odsto anketiranih.

Paradoksalno, dnevni potop informacija nas ustvari čini nesposobnim da ih bolje pamtimo, sa čim se slaže 34 odsto od ukuono 1.000 ispitanih.

Neprekidna borba sa inboxom i osvežavanje Twitter-a, uzeli su svoj danak. Oko dve trećine ispitanih slaže se da je potreba da čitaju i budu u toku sa informacijama iz velikog broja izvora postala njihova svakodnevna briga.

Za mnoge rešenje je da se potpuno isključe, pa je tako 14 odsto ispitanih reklo da su čak i sakrili svoje uređaje da ih ne bi proveravali.

Dr Dimitri Civikros, psiholog koji je učestvovao u istraživanju, kaže da su akademska istraživanja potvrdila da je ovo pravi problem, ali veruje da način na koji je informacija prikazana može da ima poseban efekat.

On kaže da obraćanje pažnje na veliku količinu podataka zahteva multitasking, ubrzano prebacivanje pažnje sa jednog izvora na drugi, za šta je dokazano da povećava nivo hormona stresa, kortizola.

“Primanje preopširnih informacija aktivira deo mozga zaduženog za nagrađivanje, koji dovodi do neprestanog ciklusa u kom smo primorani da tražimo sve više i više informacija, što na kraju dovodi do stanja uznemirenosti” – dodaje dr Civikros.

Manje teksta, više slika

Ipak, on smatra da postoji rešenje: manje teksta, više slika. Na ovaj način – vizuelnim predstavljanjem informacija, dolati do smanjenja potrebe za moždanim obrađivanjem podataka.

Dr Civikros u protekle dve godine svojim učenicima širi ideje o načinima zaobilaženja pretrpanosti podacima, kao i kako se ljudi mogu povezati i razumeti svet oko sebe kroz vizuelne informacije.

“Čini se da nedavna studija potvrđuje ovo – 66 odsto reklo je da im je lakše da razumeju dokumente i priče koje sadrže mape i grafičke prikaze. Ovo je uglavnom zbog toga što obrađivanje slika zahteva manju aktivnost mozga.”

Da li ovo znači početak kraja dugim e-mailovima? Izgleda da je tako! Razlog je potpuno opravdan – lakše nam je da zapamtimo i angažujemo se onda kada ispred sebe imamo sliku, umesto predugačak tekst.