Kraća radna nedelja: Manje je više?

Povezane objave

• Osam prednosti introvertnih osoba 01/02
• Kako učenje stranog jezika u detinjstvu utiče na mozak 14/01
• KAKO DO POSLA POSLE PANDEMIJE? Uz nov besplatan online kurs, ITAcademy vam poklanja i veoma koristan priručnik 16/04

Radnici u Japanu mogli bi dobiti još jedan slobodan dan, te bi im vikend trao tri umesto dosadašnjih dva dana. Taj predlog još zvanično nije usvojen, ali tamošnje vlasti ozbiljno razmišljaju da ga implemetiraju. Kako je saopšteno, važno je promovisati različite radne navike, a u cilje kvalitetnijeg odnosa između života i posla.

Predlog bi dozvoljao radnicima da sami izaberu dane koje koji će im biti slobodni. Tokom ta tri dana građani bi mogli da se posvete deci, starijima ili zdravlju. Slobodni dani, pomogli bi i domaćem turizmu. Naime, Japanci vole da putuju i iz tog razloga često se dešava da radnik da otkaz na nekom radnom mestu, kako bi sebi dozvolio posete određenim destinacijama.

Predstavnici japanske vlade smatraju da treći slobodan dan i klizni radni raspored, može samo da ima prednosti koji će se ogledati u zadovoljnom radniku, a zatim u stabilnijoj ekonomiji i boljoj situaciji kada je turizam u pitanju. Podsećanja radi, softverski div Microsoft, njegova podružnica u Japanu je pre dve godine pokrenula projekat “Work Life Choice Challenge”, a kojim su se svakog petka u zatvarale kancelarije za zaposlene.

možda vas zanima i Kako preživeti ponedeljak?

Rezultati su, nakon projektnog perioda, bili odlični, poručili su tada iz kompanije. Iako je količina vremena provedenog na poslu drastično smanjena, produktivnost je porasla za gotovo 40 odsto u odnosu na isti period godinu ranije. Više od 90 odsto od 2.280 zaposlenih je reklo da su te mere imale učinka, a sama kompanije je uštedela i na drugim resursima, poput električne energije.

Japanski radnici inače su, inače, posebno pogođeni kulturom prekomernog rada, a to dokazuje studija prema kojoj, čak 23 odsto radnika odradi više od 80 prekovremenih sati mesečno. Ista studija pokazuje i da je jedan od pet radnika u opasnosti od smrti zbog stresa i premorenosti radom. Da to nije samo fraza, dokazuje i postojanje reči za taj fenomen – “karoshi”, što bukvalno znači “smrt od prekomernog rada”.

Benefiti i mane

Izveštaj Međunarodne organizacije za rad (ILO) pokazao je vezu između produktivnosti i radnih sati – produktivnost je u proseku veća u zemljama koje imaju manji broj radnih sati.  Studijom je pokazano kojie su prednosti radne sedmice sa četiri takva dana.

Za radnika je to:

* Smanjenje količine stresa, a što za posledicu ima pobošljanje zdravlja
* Više vremena za odmor, posebno spavanje
* Više vremena za porodicu, posebno decu
* Više vremena za hobije, vežbanje i kuvanje, odnosno zdravu ishranu što doprinosi kvalitetu života
* Manje opterećenje za radnike koji putuju na posao
* Veća fleksibilnost organizacije posla – bolju ravnoteža privatnog i poslovnog života

Za kompaniju su:

* Dokazano povećanje produktivnosti na poslu
* Moguće veće zadovoljstvo radnika bez isplata većih zarada
* Postojeći radnici će se teže odreći te vrste befeficije, ako razmišljaju o promeni radnog mesta
* Fleksibilnost te vrste, može privući najbolje talente u industriji. Istraživanja su pokazala da oko 2/3 milenijalaca i generacije Z, fleksibilnost radnih sati igra ključnu ulogu u odluci žele li raditi za neku kompaniju ili ne

pročitajte još i : Biljke koje će osvežiti vaš radni prostor

Međutim, i pored svih prednosti postoje i mane koje se najpre ogledaju u očekivanjima mušterija i klijenata.  Postoje privredne grane gde je neophodno da radnik bude dostupan pet dana ili čak sedam dana sedmično. Tu se onda može pribeći modelu rada od 10 i više sati, što za posledicu može imati pad produktivnosti radnika u ta četiri dana.

Što se tiče same kompanije, gde potrošači očekuju uslugu pet dana nedeljno, moguće je implementirati trodnevni vikend u dve šeme:  petak-subota-nedelja ili subota-nedelja-ponedeljak. Ali to je moguće samo, ako su zaposleni, po stručnosti i veštinama, homogeni.

Prosperitet zahteva više sati rada?

S druge strane, pojedini kineski poslodavci imaju ideju da dodatno uposle radnike. Tako je najbogatiji Kinez i bivši direktor kompanije za internet trgovinu Ali Baba, Jak Ma, branio kontroverznu kinesku radnu praksu nazvanu “996”. Prema toj bi se radilo od 9 do 21 sat, šest dana sedmično, a što je i očekivao od svakog novog radnika Ali Babe.

pročitajte još i : Stres na radnom mestu svakodnevica skoro svakog radnika

Međutim ta ideja je naišla na osudu javnosti, te je isti kasnije poslao drugačiju poruku u kojoj se zalaže, a zahvaljujući tehnološkom napretku, za radno vreme od ukupno tri dana nedeljno: Kako je dodatno objasnio, to bi bilo izvodljivo u narednih 20 godina te se može oekivati da radna sedmica broji ukupno 12 sati.

Sličnog stava o prekovremenom radu bio je vlasnik i direktor kompanije Tesla Motors, Elon Musk. On je na Twiteru, još 2018. godine, napisao da je potrebno raditi iznad 80, a povremeno i preko 100 sati nedeljno, ako se planira promeniti svet, kao što to njegova kompanija radi.

Modeli

U Americi je sve više kompanija koje su zadržale radnu sedmicu od 40 sati, ali je to radno vreme raspoređeno u četiri dana, međutim ima i onih koje radno vreme u toku nedelje skratili na 32 sata. To je slučaj u softverskoj kompaniji Wildbit. I kompanija iz Nju Jorka, Cockroach Labs, ima petak slobodno otkada je osnovana, 2015. godine. Oni su još na samom startu izjavili da je pregorevanje (burnout) stvaran fenomen, a oni svoje zaposlene ne žele da dovode do ivice izdržljivosti, već ih žele zadržati što duže, a to neće biti u stanju, ako su zaposleni iscrpljeni i ljuti.

možda vas zanima i Koja je najbitnija osobina radnika prema Stivu Džobsu?

Britanska Agencija za zdravlje i sigurnost je saopštila da zbog preteranog rada hiljade Britanaca godišnje podležu stresu i depresiji, najviše zbog balansiranja između porodičnog života i posla. U skladu sa tom ocenom, i nekoliko manjih kompanija u toj zemlji, uvelo je četvorodnevnu radnu nedelju. Među njima su proizvođač donjeg veša Lara Intimates, firma za dizajn osvetljenja Elektra Lighting i proizvođač fotografske opreme Intrepid Camera i niko od njih nije smanjio plate radnicima. Ovom trendu se priključila i finansijska kompanija s Novog Zelanda, Perpetual Guardian.