Država sa najviše vojnih udara u svojoj istoriji

Povezane objave

• Zdravstveni benefiti smeha 27/05
• Predstavlja li plastika jedan od najvećih svetskih problema? 14/05
• Božićni običaji i verovanja! 06/01

Federalna Republika Nigerija se nalazi u Zapadnoj Africi i sastoji se od 36 federalne države, a glavni grad je Abuje. Graniči sa Nigerom, Kamerunom, Čadom i Beninom. Pozicionirana je na Gvinejskom zalivu, a naziv je dobila po reci Niger. Podaci kažu i da je ovo najbrojnija država u Africi, odnosno da ima dvostruko više stanovnika od Egipta.

Burna istorija i politička situacija u ovoj državi gotovo se menjaju na svakih tri godine. Tako je od najperspektivnije ekonomije Afrike, zahvaljujući eksploataciji nafte i rudnim bogatstvima, gotovo došla do totalnog bankrota. Iako je članica Commonwealtha, u Nigeriji se svake godine povećava broj žrtava raznih sukoba.

Nigerija je bila engleska kolonija, a nezavisnost je stekla 1960, međutim republika je od 1963. godine. Labavo političko uređenje potvrđuje i građanski rat koji je trajao do 1970, a počeo je, jer se južni dio Nigerije – Biafra pokušao da izdejstvuje nezavisnost.

Sukobi u Nigeriji 

Ujedinjene nacije su ove godine navele da su deca mlađa od pet godina najveće žrtve u Nigeriji. Kako navodi UN, a 170 mališana umre svaki dan, a zaključno sa 2020. godinom, ukupno je ugašeno skoro 350.000 života. Prema računici UN, ukoliko se sukobi nastave do 2030. godine, može se očekivati da će više od 1,1 miliona ljudi umreti. Istovremeno, u svom izveštaju UN navodi i da je rat Nigerije s pobunjenicima prouzrokovao jednu od najgorih humanitarnih kriza na svetu.

Vojni puč u januaru 1966. – organizovali su, uglavnom, oficiri vojske Igboa, a među žrtvama bili su premijer Alhaji Abubakar Tafawa Balewa, kao i predsednik vlade zapadne regije Samuel Akintola, ali i ministar finansija Festus Okotie-Eboh.  Iste godine se desio i kontra vojni-udar i to u julu. Ovaj sukob i borba za prevlast trajali su od 28. do 30. jula 1966.

Puč 1975. – u tom vojnom udaru 30. jula svrgnut je general Jakubu Govon.

Državni udar 1976. – poznat kao “Dimka udar” bio je među krvavijim državnim udarima, uz to i vrlo neuspeo. U atentatu ubijen je general Murtal Muhamed, nakon čega je general-potpukovnik Olusegun Obasanjo postao šef države.

Puč 1983. – poslednjeg dana 1983. godine, 31. decembra pobunjenike je predvodilo nekoliko visokih oficira vojske, a koji su srušili demokratski izabranu vladu predsednika Šehu Šagari. General Buharija je imenovan za šefa države.

Državni udar 1985. – ovo je bio dvorski puč u avguste te godine, pod vodstvom tadašnjeg načelnika vojske, generala Ibrahima Babangida, koji je svrgnuo generala Muhameda Buharija. Iste godine, ali u decembru, navodno se desio sličan udar u delu poznat pod imenom Vatsi. Tom prilikom uhapšeno je preko 100 vojnih lica, od kojih su neki streljani, a drugima je bilo suđeno, zbog udruživanja radi svrgavanja s vlasti Babangida.

možda vas zanima i Koja je najčistija država na svetu?

Puč 1990. – major Gideon Orkar izveo je nasilni i neuspeli pokušaj rušenja vlade generala Ibrahim Babangida.

Udar 1993. – suočavajući se s pritiskom radi stvaranja demokratski orjentisanog društva i politike, Babangida je dao ostavku i imenovao Ernesta Šonekana za privremenog predsednika 26. avgusta 1993. Prelazna administracija trajala je svega tri meseca. U septembru 1994. general Abača je izdao dekret kojim je svoju vladu postavio iznad nadležnosti sudova, čime mu je zapravo pružio apsolutnu moć i time onemogućio bilo koga da do vlasti dođe, bez sukoba.

Danas se Nigerija smatra demokratskim društvom, jer vojnih udara nije bilo od 1999. godine. Međutim, realnost ipak potvrđuje da ta država ima isključivo vojnu, a ne civilnu vlast, jer je u svih 36 država vojska “imenovala” vladajuću garnituru.  Aktuelni podaci govore i da preko 2 miliona dece gladuje u severoistočnoj Nigeriji.

pročitajte i koja Država kontroliše rađanje i određuje frizure

Nigerijske snage bezbednosti u regionu vodile su više od decenije dug rat protiv Boko Harama i njegovog moćnijeg ogranka, provincije Zapadnoafrička Republika Islamska država (ISVAP). Kako navode svetski mediji, napadi naoružanih grupa pojačali su se poslednjih meseci.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, oko 10,5 miliona dece ne ide u školu. Jedan od razloga za izostanak iz obrazovnih institucija je i prosjačenje. Naime, roditelji svoju decu teraju da prose kako bi preživeli, a ima i onih koji neće da prose, ali jedu travu.