Šta su to sunčani vitamini?

Povezane objave

• 10 razloga zašto telo zadržava vodu 07/03
• Kada telu nedostaje vitamin K 30/04
• Najzdraviji napitak za čišćenje organizma 24/04

Gotovo da niko nema dovoljne vrednosti vitamina D u krvi, a upravo nam je on neophodan u borbi protiv koronavirusa, pokazala su brojna istraživanja. Jedno od njih, objavljeno u The Journal of Alimentary Pharmacology and Therapeutics pokazalo je da gotovo 50 odsto populacije ima nedostatak koncentracije ovog vitamina.

Vitamin D ili kalciferol je kristalno jedinjenje, rastvorljivo u mastima i otporno na kiseonik iz vazduha i oksidaciju. Poznato je šest srodnih oblika ovog vitamnina – Dl do D6. I njih nazivamo sunčanim vitaminima, jer se stvaraju pod dejstvom sunčeve svetlosti, piše Healthline.
Preciznije, “ultraljubičasti zraci deluju na ulja u koži i tokom tog procesa proizvodi se vitamin D, a koji se potom apsorbuje u organizam”.

Vitamin D, kažu studije, deluje poput hormona, a svaka ćelija u našem telu ima receptor za njega. Aktivni oblik “dobija” u jetri i bubrezima, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Ovaj vitamin pomaže održavanju nivoa kalcijuma i fosfora u krvi i ima veliku ulogu u održavanju zdravlja kostiju, mišića i zuba. Usled nedostatka kod odraslih može doći do osteoporoze, a kod dece do rahitisa.

pročitajte još i Vitaminske bombe na sezonskoj trpezi!

Kako bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D, u toku dana treba biti na suncu oko 10-15 minuta dnevno, ali ga treba unositi i kroz hranu. Ima ga u namirnicama životinjskog porekla – mleku i mlečnim proizvodima, u biljkama – u ljuskama kakaoa, avokadu, pečurkama i zelenom bilju, kao što su morske alga kao i u maslinovom (hladno ceđenom), bundevinom, kukuruznom ili suncokretovom ulju.

Naučnici kažu i da su deficitu vitamina D skloniji ljudi koji imaju tamnu kosu, starije osobe osobe, oni što ne jedu mnogo ribe ili mlečnih proizvoda. U tu rizičnu grupu spadaju i oni koji žive na mestima sa malo sunca, osobe koje uvek koriste kremu za sunčanje i oni koji ne izlaze na sunce.

Sam nedostatak vitamina se ogleda u suptilnim simptomina, u nastavku su oni koje ne treba ignorisati.

Česte infekcije i bolesti – vitamina D jača imunološki sistem i usled niskog nivoa vitamina D dolaziće do čestih prehlada ili gripe.

Umor – osećaj umora može biti izazvan i nedostatkom vitamina D. Studijama je dokazana veza između umora i deficita ovog vitamina.

Bolovi u leđima i kostima – vitamin D poboljšava apsorpciju kalcijuma u telu. Pa tako bol u kostima i u donjem delu leđa može značiti da je nizak nivo vitamina u krvi, a i to je dokazano kroz studiju u kojoj je učestvovalo više od 9.000 starijih žena.

Depresija – nedostatak vitamina D posebno kod starijih osoba može biti odgovorno za nastanak depresivnog stanja.

Teže zarastanje rana – vitamin D povećava proizvodnju jedinjenja koja su odgovorna za formiranje nove kože u procesu zarastanja rana.

Gubitak kose – ozbiljan gubitak kose ozbiljan može da bude posledica, uz bolesti, i niskog nivoa vitamina D.

možda vas zanima i Šta je zdravije: tuna ili sardina?

Gde se nalazi?

Šampinjoni – 100g šampinjona sadrži 7 UI vitamina D, a što su osunčaniji to su puniji ovog vitamina. U zavisnosti od vrste pečuraka, jedenjem istih možemo uneti dovoljne količine selena i gvožđa. Šampinjoni su još bogati i antioksidantima i odličan su izvor proteina.

Kozji sir – kozji sir se najčešće preporučuje onima koji žele da oporave svoje mišiće, a 100g sadrži 22 UI vitamina D. Feta sir ima manje vitamina D u odnosu na gaudu, ali zajedno sadrže neophodne proteine, minerale i vitamine.

Ceđena narandža – čuva kosti i zdravlje, a 100g sadrži 43 UI vitamina D. Ovaj vitamin pomaže da se lakše apsorbuje kalcijum koji se u njemu nalazi.

Punomasni jogurt – 100g sadrži 52 UI vitamina D , kao i visok broj različitih minerala, kao što su magnezijum i kalcijum, ali i korisne bakterije, bogat je kalijumom, fosforom, jodom i cinkom, kao i vitaminom B5.

Punomasno mleko – ima savršenu meru vitamina D i kalcijuma. Jedna šolja punomasnog, neobranog mleka (koje jedino ima dovoljnu količinu vitamina) ima 124.4 UI vitamina D. To se odnosi na mleko od 3.2 posto masti i kojem nije naknadno dodat vitamin D.

Žumance – dva jajeta su dovoljna da se unese dovoljno nutritivnih elemenata za ceo dan. Jaja su odličan izvor belančevina, vitamina A, D, B2, B12, gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma i riboflavina. Žumance je najbogatiji deo jajeta. Jedno žumance ima 37 UI vitamina D, ali se zbog holesterola, ne preporučuje više od dva jajeta na dan.

pročitajte još i Povrćem protiv umora

Tunjevina – osim lososa, tuna je još jedna riba koja osim vitamina D sadrži i proteine koji pogodno utiču na mišiće, kosu, kožu i nokte. Bogata je i omega 3 masnim kiselinama, reguliše krvi pritisak i smanjuje trigliceride u krvi… Dovoljno je pojesti samo 130 grama spremljene sveže tunjevine u toku dana kako bi se unelo preko 50 odsto dnevnih potreba za vitaminom D.