Šećerom do depresije i pospanosti

Povezane objave

• Spavanje u ovom položaju umanjuje rizik od Alchajmera 13/11
• Mediteranska ishrana utiče na depresiju? 15/10
• Stevija umanjuje metabolička oboljenja, uključujući i gojaznost 17/10

Ljudi su u predhodnoj godini povećali unos šećera za 53 odsto, pokazuje studija Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Kako je objašnjeno, stres uglavnom ljude “natera” da ga leče slatkišima. Međutim, istraživači tvrde da ovaj porast konzumiranja slatkim namirnicama može negativno da utiče na raspoloženje, ali i na spavanje i celokupno mentalno i fizičko zdravlje. Previše šećera može da dovede do pojave dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.

Stručnjaci kažu i da kratkoročni efekti visokog nivoa glukoze iliti glavnog šećera, unosom saharoze mogu da smanje budnost i izazovu veći nivo umora u prvih sat vremena nakon jela. Da šećer ne poboljšava nijedan aspekt raspoloženja, tvrde i u studiji iz Neuroscience & Biobehavioral Reviews.

saznajte i: 10 stvari koje se dešavaju vašem telu kad prestanete da jedete šećer

Šta više, oni tvrde da je konzumiranje velike količine šećera povezano sa depresijom, a negativni siptomi su vidljivi nakon nekoliko godina. Unos šećera povezan je sa povišenim krvnim pritiskom i upalama. A ishrana sa visokim postotkom šećera može da dovede do naglih oscilacija šećera u krvi, što dovodi do poremećaja u nivou hormona pa i promena raspoloženja.

Šećer je vrlo dostupan, posebno deci u vidu interesantnih oblika i raznolikih boja slatkiša. I upravo su oni najveći potrošači dodatog šećera. Konzumiranje velike količine šećera u detinjstva utiče na razvoj mozga, posebno regije za koju se zna da je veoma važna za učenje i pamćenje koja se naziva hipokampus, piše Science Daily.

Novo istraživanje Univerziteta u Džordžiji i Univerziteta u Južnoj Kaliforniji pokazalo je na modelu glodara da svakodnevno konzumiranje šećera i zaslađenih pića tokom adolescencije narušava sposobnost učenja i pamćenja tokom odrasle dobi. A, prema podacima CDC, preporuke koje se odnose na ograničavanje šećera se premašuju u celom svetu.

Savet je da se u toku dana u organizam unese svega šest kalorija dodatog šećera. Umesto napitka zaslađenog šećerom, treba popiti svež sok od limuna sa nekim začinskim biljem, kao što su sok od limuna i pomorandže sa par listova mente. Slatki obrok treba zameniti belančevinama i zdravim masnoćama, kako bi se stabilizovao šećer u krvi. Alternativa su humus i krekeri, maslac od kikirikija, šaka orašastih plodova ili voće.

Jednako važno je da se prati i beleži unos dodatog šećera. Prema savetu nutricionista, treba čitati sastav hrane, te u deklaracijama tražiti brojke koje se odnose na šećer i to posebno kada se radi o naizgled zdravoj hrani kao što su žitarice, razne pločice ili mlečni proizvodi.

pročitajte još i Šećer je najdostupnija droga

Rafinisani, smeđi, melasa…

Šećer je oblik ugljenih hidrata, a sadrži molekule ugljenika, vodonika i kiseonika i tokom biohemijskih procesa u organizmu se, tokom jela, razgrađuje u glukozu. A ona je izvor energije za ćelije u celom ljudskom telu. Ugljeni hidrati mogu biti prosti i složeni. Razlika između njih se ogleda u tome koliko ih brzo možemo svariti i apsorbovati, što određuje njihova hemijska struktura. Složeni ugljeni hidrati sastoje se od tri ili više molekula šećera, dok prosti ugljeni hidrato imaju samo jedan molekul (monosaharidi) ili dva (disaharidima).

Najučestalija su četiri oblika prostih šećera: glukoza, fruktoza ili voćni šećer, saharoza ili stolni šećer i laktoza ili mlečni šećer.

Šećeru, koji se tokom proizvodnje dodaje namirnicama da bi imale bolji ukus, boju, teksturu ili duži rok trajanja, vodi do naglih skokova nivoa šećera u krvi, taloženju viška kilograma i pojačavanju rizika za razvoj više hroničnih bolesti, piše Good House Keeping. Ali, nisu svi šećeri takvi. Prirodni šećer se nalazi u namirnicama poput voća i mleka.

A, hrana koja sadrži prirodni šećer bogata je vlaknima i nutrijentima. Problem nastaje kada se pojedinim namirnicama, koje već imaju prirodni šećer dodaje i ovaj manje zdrav. Na deklaraciji proizvoda najčešće se ne vidi jasno o kom dodatom šećeru se radi, već se ta informacija prikriva drugim imenima.

možda vas zanima i koja Hrana koja snižava šećer

Pa je moguće da će se kriti iza: agavin sirup, smeđi šećer, rižin sirup, kokosov šećer, kukuruzni sirup, med, maltodekstrin, melasa, palmin šećer ili pirinčani sirup. Kako ne bi bili u neizvesnosti, uvek treba odabrati prirodne šećere iz voća, a ako se ipak kupuju proizvodi, treba uvek na umu inati preporuku nutricionista da u toku dana ne bi trebalo uneti više od šest kašičica šećera, odnosno 25 grama.

Dodati šećeri poput meda ili kokosovog sirupa, imaju malu prednost, jer sadrže manje količine vitamina i minerala, no to ne znači da ih treba uvrstiti u ishranu u velikim količinama.