Minerali neophodni našem organizmu

Povezane objave

• 11 neočekivanih motiva zbog kojih si uvek gladan 19/03
• Koje namirnice vam mogu pomoći da smršate ako imate problema sa štitnom žlezdom? 03/04
• Koje doba dana je idealno za fitnes? 19/06

Minerali su pored vitamina bitni  sastojak zdravom funkcionisanju našeg organizma.

Zapravo minerali balansiraju sve funkcije organizma udruženi sa hormonima te čine mala čuda za velike probleme i prepreke u funkciji kardiovaskularnog, digestivnog, respiratornog ili limfnog metabolizma. Zaduženi su za normalnu funkciju krvnog pritiska, sinusnu funkciju rada srca, metabolizmu materija kao i raznim drugim funkcijama tela. Organi predvode, vitamini hrane i daju gorivo, a minerali su glavni i odgovorni regulatori.

Najbolje bi bilo da nam je ishrana redovna, kvalitetna i izbalansirana te da tim putem unosimo dovoljno vitamina i minerala za normalnu funkciju tela i svih njegovih sistema. Ukoliko osetimo tegobe i poteškoće u nekim od funkcija i metabolizama bilo bi dobro uraditi test krvi i proveriti nivo vitamina i minerala u telu. Prema eventualnim nedostacima ili višku tad možemo da balansiramo unos ciljanih potrebnih materija.

Magnezijum – jedan od bitnijih minerala, učestvuje u regulaciji pritiska, viskoznosti mišića i sveopštoj enegiji kako hranu dovodi i do moždanog tkiva. U visokom procentu ga sadrže banane, urme, semenke. Možete ga unositi kao suplement u obliku kapsula ili praška dnevne doze do 400 jedinica. Takođe postoji u rastvoru magnezijum- hlorida i odlična je alternativa kod upala mišića i grčeva.

Bakar – važan mineral koji utiče na zdravlje kože i kose, deluje prozivupalno smirujući žarišta pa ulazi i u sastav mnogih krema. Dobar izvor bakra je džigerica, grožđice, žumanca, kruška, koštunjavo voće, školjke, riba, bubrezi, suvo voće.

Kalcijum – ovaj moćni mineral bukvalno čini kosti, pored toga bitan je učesnik  mnogih hormonskih metaboličkih procesa organizma. Veoma važan mineral za ljudski organizam. Svojevrsna zaštita od pada imuniteta i bitan za funkcijonisanje koštano – mišićnog sistema. Najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima potom raznom voću i mesu.