Kako da unesete više biljnih vlakana u svoju ishranu?

Povezane objave

• Namirnice koje su zdrave za naš vid 03/01
• Kako da uklopite vreme za sebe u svoj raspored 18/12
• 12 saveta za iskorenjivanje lenjosti 22/12

Vlakna su delovi biljnih ćelija koji, uneti hranom, u tankom crevu ne podležu procesu varenja, a u debelom crevu se samo delimično razgrađuju pod dejstvom bakterija.

Kada bi informisanost o uticaju biljnih vlakana na organizam bila na višem nivou, automatski bi se ishrana bazirana na nižem procentu ugljenih hidrata prebacila na drugo mesto. 

Do tada, važno je da kažemo da ovakav tip ishrane igra važnu ulogu u redukcionim dijetama i održava telesnu masu. Biljna vlakna predstavljaju dragocen izvor vitamina i minerala, sadrže visok procenat vode i imaju izuzetno važnu ulogu u organizmu.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji jedu više vlakana imaju niže stope srčanih bolesti, gojaznosti, dijabetesa tipa 2, moždanog udara, visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i bolesti probavnog sistema.

Još jedno istraživanje obradovaće pripadnice ženskog pola: kod žena koje su tokom adolescencije jele hranu bogatu biljnim vlaknima, ređe se javlja kancer dojke u kasnijim godinama.

Proleće je pogodan period da povećate unos vlakana kupovinom graška, pasulja, šargarepe, krompira, brokolija i kukuruza. 

Što se tiče voća, značajne su jabuke, mandarine, trešnje, grejpfrut, grožđe, kivi, pomorandže, breskve, kruške, ananas, šljive, jagode i lubenica.

Zanimljivosti o biljnim vlaknima:

• Najviše vlakana se gubi ljuštenjem biljne hrane, zato ne bi trebalo piti ceđene sokove,
• Nerastvorljiva vlakna se ponašaju kao sunđer i upijaju 15 puta više vode od svoje sopstvene težine, dajući osećaj sitosti – zato bi trebalo da se jede povrće i pije puno vode,
• Vlakna omogućavaju duže vreme apsorpcije vitamina i minerala zbog sporijeg “prolaska” hrane kroz sistem za varenje.