Kako da spavamo zdravo?

Povezane objave

• 12 znakova preddijabetesa 03/01
• Sve što treba da znate o korona virusu 24/01
• Da li su depresija i anksioznost zarazne? 21/02

Tržište je preplavljeno preparatima koji će nam pružiti bolji i čvršći san, od onih prirodnih do onih sa psihoaktivnim supstancama. 

Saveti naših baka su miris lavande, heljdin jastuk ili čaša vina pred spavanje. Čak se i med spominje kao umirivač organizma…a beli luk koji prema narodnom verovanju tera zle duhove koji kvare san i ne daju nam da spavamo, je bogom dan pred spavnje, iako je ustvari reč o fenomenalnoj moći ove supstance da nam snizi pritisak

Šta nam je zaista potrebno za dobar san?

Mirna savest, prazna glava, mir – fizički i duševni

Kao prvo, dobro je da kao ritual za čišćenje misli očistimo i organizam – sem osnovne higijene koja nas uvodi sveže u posteljinu, dobro je i popiti čašu mlake vode sa limunom pre spavanja, čisti digestivni trakt i umiruje metabolizam koji je često razlog koji nas odvlači od sna. Takođe se ne preporučuje teška hrana i meso u večernjim satima, kako se dugo vari što može držati telo budnim kako ga tera da radi na varenju. 

Dobro je da odagnamo misli od posla i obaveza sklanjanjem telefona i gašenjem ekrana televizora i kompjutera koji nas asociraju na užurbani radni dan i brdo obaveza. San pomaže svež vazduh, provetrene, mirne i mračne prostorije.

Mirisi kao što je lavanda umiruju puls i opuštaju pa zaista mogu pomoći u blagim koncentracijama pri utonjavanju u san

Prirodni pojačivač pamćenja i raspoloženja kao i odgovorni za dobar san jesu boravak u prirodi i fizička aktivnost. Prema novoj internacionalnoj studiji, samo 25 minuta dnevno provedenih napolju baveći se fizičkom aktivnošću može smanjiti nivo depresije i lošeg sna od koga delimično potiče, za 22 odsto. Australijska istraživanja dodaju da se ovo posebno odnosi na žene. 

Poseta prirodi i fizičaka aktivnost na vaš organizam deluju kao simulacija restarta. Odvajanje od ekrana i ponovno spajanje sa onim što je najbitnije u životu, iz čega nastaje život, sa prirodom. Smatra se da drveće i zelene površine poboljšavaju memoriju i raspoloženje , naročito u traumatičnom periodu, a da svež vazduh koji se intenzivnije udiše pri fizičkoj aktivnosti utiče da lakše utonemo u čvršći san i bolje spavamo što je poput revitalizujućeg seruma.