Zašto lažemo?

Povezane objave

• Šta su jeli stari Rimljani? 15/05
• Prvi farmeri su u centralnu Evropu došli sa Balkana? 21/12
• Indijski jogi koji je tvrdio da se nije hranio decenijama je preminuo 27/05

Svaka osoba je bar jednom u životu slagala, namerno ili slučajno. Neko laže zarad dobrih stvari, drugi pak iz malicioznih namera.

Pojedine osobe su izuzetno loši lažovi, dok su neki sigurno bolji, čak “majstori zanata”.

Zašto imamo potrebu da slažemo i kako da prepoznamo kada nas lažu?

Statistika pokazuje da je većina prilično vešta u laganju i da mnogi često pribegavaju lažima, čak i onda kada nema potrebe za njima.

Stručnjaci navode da je sposobnost laganja povezana sa osećajem prefinjenosti i sposobnosti da se postavite u tuđu situaciju. Smatra se da je ova sposobnost prekretinca u razvoju.

Deca tokom odrastanja postaju sve bolje lažovi, dok starije osobe lažu sve manje jer ne mare mnogo za mišljenje drugih ljudi.

Zašto lažemo?

Studija je pokazala da ljudi najčešće lažu kako bi prekrili nezadovoljstvo ili loše raspoloženje. Pre nekoliko decenija sprovedena je prva kvantitativna studija, koja je otkrila da ljudi koji lažu čine to u proseku jednom ili dva puta dnevno. Izgovorenim lažima uglavnom prikrivaju nedostatke ili osećanja.

Istraživanje je obuhvatilo 147 ljudi, starosti između 18 i 71 godine.

Kako “izgleda” lažov?

Lažovi su, prema istraživanju, ekstrovertni pojedinci. Njima je izuzetno bitno mišljenje drugih ljudi. Zrače samouverenošću i prilično su društveni.

Osobe koje često lažu i to dobro rade, uglavnom su manipulativnije od drugih. Stručnjaci smatraju da laži izgovorene svakog dana predstavljaju deo društvenog života.

Postoje dva tipa laži – prvi tip odnosi se na izgovaranje laži kako bi se izbegle neprijatnosti, dok drugi tip predstavlja laganje u cilju oraspoloženja druge osobe.

Stručnjaci su predstavili karakteristike lažova.

Naime, u pitanju je promena u visini glasa, kada se laž izgovara. Zatim, treptanje, vrpoljenje i nemir. Ljudi kada lažu, uglavnom koriste prvo lice jednine i upotrebljavaju reči koje opisuju emocije. Teško održavaju kontakt očima, dodiruju vrat, pokrivaju usta i čine slične gestove.