Šta znamo o Černobilu?

Povezane objave

• Od modernog života do života u prašumi 15/03
• Upoznajte grad u kojem je zabranjeno umreti 08/06
• Kako klimatske promene utiču na proizvodnju kafe? 20/08

Nedavno se pojavio televizijska poludokumetarna serija u par epizoda pod ovim imenom. Reakcije su različite, od oduševljenja, mišljenja da su scene mračne do osude naučne komore Rusije da dokumentovani program nije verodostojan i da sadrži previše lažnih činjenica.

Serija opisuje nuklearnu katastrofu u Černobilu, tim naučnika koji se našao u centru zbivanja i okolinu, pre i neposredno posle.

Šta znamo zapravo o ovoj jednoj od najvećih katastrofa koje su pogodile čovečanstvo u dvadesetom veku?

Černobil je nuklearna elektrana, koja je ime dobila po mestu u kome se nalazi, a ono je na 20 kilometara od granice sa Belorusijom i stotinjak kilometara od glavnog grada Kijeva u Ukrajini.

Najbliži grad je Pripjat, koji je sad napušten, a bio je izgrađen za smeštaj radnika elektrane i njihovih porodica, brojao je između 40.000 i 50.000 stanovnika. Izgrađen je 1970. godine samo za potrebe elektrane.

Ukrajina je u to vreme bila deo moćnog SSSR-a.

Kako se desila eksplozija koja je oslobodila 400 puta više radijacije od atomske bombe bačene na Hirošimu?

Ranih sati 26. aprila 1986. godine, pri vršenju provere hlađenja na ograničenoj snazi rektora Jedinice 4, jednom od četiri reaktora elektrane, desila se eksplozija. Sistem za upravljanje enegijom i sigurnost su u tom momentu bili isključeni kako bi se izbegle smetnje pri proveri.

evo i objašnjenja:

-Reaktor je trebao raditi na 25 posto kapaciteta tokom testa ali je pao ispod 1 posto, što je primoralo radnike da polako povećavaju nivoe snage. Neočekivani, nagli skok snage doveo je do eksplozije gorivih peleta u reaktoru, što je dovelo do veće eksplozije koja je raznela krov reaktora težak 1000 tona. Oblak radioaktivnog materijala je oslobođen u atmosferu, a mešavina ugljenika i monoksida u reaktoru je dovela do stvaranja vatre koja je gorela punih devet dana.

Vatrogasna ekipa je brzom reakcijom sipala vodu u reaktor ali su ovde morali da reaguju i vojni helikopteri sa 2400 tona olova i 1800 tona peska u pokušaju sanacije i gašenja vatre.

Zona isključenja nuklearne elektrane Černobil je proglašena 27. aprila i važila je za područije u okviru 30 kilometara oko postrojenja. Evakuisano je 116.000 ospoba iz ove zone a područije je stavljeno pod nadležnost vojne kontrole. Zona je danima širena i na kraju je izmešteno preko 25.000 ljudi u prvim danima posle eksplozije.

„Likvidatorima“ su nazvani hiljade ljudi koje je učestvovalo u suzbijanju i sanaciji – ovi ljudi su direktno ugrozili svoj život zarad spasa planete.

Na brzinu je izgrađen čep, kupola od betona i čelika koja je trebala zaustaviti emitovanje radijacije, završena je novembra 1986. godine sa zaključkom nepopravljivosti što izaziva paniku i konačno je zamenjena pokretnom metalnom strukturom 2016. godine.

Sovjetski Savez 28. aprila 1986. daje saopštenje od dvadeset sekundi u kome priznaje incident, a dugo vremena se pokušava ćuteti o ozbiljnosti istog.

Od pre 34 godine pa do danas zabeleženo je više oblaka visoke radijacije, a okolina Černobila koja vraća svoj život i vegetaciju postaje u neku ruku atrakcija fenomena izazvanih radijacijom. Godina eksplozije Evropi i svetu je donela strah i osetne promene. Evropljani nisu smeli jesti zelenu salatu i spanać npr. kako on skuplja radiajaciju.