Humanost na delu – Instituto Terra

Povezane objave

• Gorko sladak ukus najpoznatijeg slatkiša 07/04
• Šta je izazvalo najsnažniju erupciju u istoriji Zemlje 29/11
• Prijatelji i partneri su nam genetski veoma slični 16/01

Jedna predivna akcija brazilskog bračnog para učinila je čuda za drevnu amazonsku prašumu i „pluća planete“ ali i kompletni ekosistem i mnoge ugrožene vrste. Osnivanjem veoma humane organizacije koja odlučno pošumljava i čuva životnu sredinu, delanjem i podučavanjem, uspeli su da promene i saniraju donekle štetu koja je učinjena ljudskom ne pažnjom, svog dela sveta ali i cele planete.

Sebastio Ribeiro Salgado Junior  je rođeni Brazilac, na posletku ekonomista. Radeći kao ekonoski stručnjak za Međunarodnu organizaciju za kafu, često je putovao na misije Svetske banke u Afriku, tada se odlučio za svoj pravi životni poziv koji ga je dalje vodio uspešnim i humanim putem. Od 1973. godine on je fotograf, radeći prvo za vesti a kasnije prelazi na dokumentarna dela.Njegove fotografije karse mnoge naučne, putopisne i avanturističke magazine, časopise i sajtove. Putovao je u 120 zemlja kako bi fotografisao svoje projekte, član je Američke Akademije umetnosti i nauka od 1992.godine i Akademije lepih umetnosti Francuskog univerziteta od 2016. godine  . 

Sa svojom suprugom Lelijom Vanick Salgado osniva agenciju „Amazonas Images“ u Parizu 1994. godine i tako načinju intres za šume svoje domovine koje su u tom momentu već uveliko veoma ugrožene. Od 2001. godine Sebastio je UNICEF-ov ambasador dobre volje.

 „Zemlja je bila bolesna, kao i ja. Sve je bilo uništeno. Samo otprilike 0.5 % zemlje je bilo prekriveno drvećem. Moja supruga je imala sjajnu ideju a to je da zasadimo nova stabla u ovoj šumi. Kad smo to zaista i počeli da radimo, insekti, ptice i druge životinje su počele da se vraćaju u šumu . Zahvaljujući ponovnom rođenju drveća, i ja sam se ponovo rodio“, ispričao je Salgado za britanski Guardian.

Brazilski supužnici Lilai i Sebastiao oporavili su uništenu šumu i zasadili dva miliona stabala za 20 godina.  Oni od devedesetih rade zajedno na restauraciji dela Atlanske šume u Brazilu.  1998. godine uspeli su da 17 000 hektara pretvore u prirodni rezervat i osnuju „InstitutoTerra“. „Instituto Terra“ ima misiju pošumljavanja, očuvanja i podučavanja o životnoj sredini.

Fotografije iz vazduha pokazuju neverovatnu transformaciju šume koju je bračni par Salgado spasio. Tamo je nekad vladala smrtonosna tišina, sada postoji kakofonija ptičijeg cvrkuta i zujanje insekata. Polako se vraćaju i ostale životinje, poput raznih vrsta guštera, ptica, papagaja, majmuna od kojih je veoma specifičan zlatni lavlji tamarin koji se može naći samo u brazilskim prašumama i ugrožena je vrsta, naročito sad u vreme pandemije.

Prema podacima organizacije „Instituto Terra“ u brazisku šumu ukupno su se vratile 172 vrste ptica, 33 vrste sisara, 239 vrste biljaka, 15 vrsta gmizavaca i 15 vrsta vodozemaca. Kompletan ekosistem obnovljen je od početka.

Brazilske šume su mahom izgorele u slučajnim ili namernim požarima. Ranije su krčene radi koristi privrede i industrije, kako se to otelo kontroli i počelo da preti globalnom zagađenju ali i izumiranju mnogih biljnih i životinjskih vrsta, krčenje šuma je zabranjeno ali se veruje da se zato često podmeću požari.