Ono što možda niste znali o Sunčevom sistemu

Povezane objave

• Kako proleće utiče na radne navike? 24/03
• Kako izolacija utiče na naše ljubimce? 14/03
• Pun Mesec ne uzrokuje zemljotrese kako se ranije pretpostavljalo 17/01

Naučnici otkrili neke od najdubljih tajni svemira. Da li su svemirski vulkani ili velike komete jedina čuda Sunčevog sistema?

Sunčev sistem predstavlja pravu enigmu, a naučnici svakodnevno rade na istraživanju misterioznih objekata i pojava.

Otkriveni su vulkani leda na Plutonu, zatim ogroman kanjon na Marsu, a veruje se da postoji i velika planeta iza Neptuna.

Nagnuti Uran

Planeta Uran nam izgleda kao plava lopta, ali zapravo predstavlja neobičnu pojavu, jer je osa rotacije postavljena bočno. Naučnici ne mogu da objasne ovu pojavu, ali se veruje da je do iskrivljenja planete došlo tokom velikih sudara pre mnogo vremena. Još jedna neobičnost vezana za Uran, jesu njegovi prstenovi. Naime, oni su otkriveni tokom istraživanja, 1977. godine i tada je Uran zaklanjao zvezdu, dok su kasnija istraživanja pokazala da prstenovi prelaze preko zvezde. Da li se prstenovi Urana šire, ostaje da se istraži. Takođe, zabeležene su i oluje u atmosferi Urana.

Vulkani i kanjoni Marsa

U prošlosti su zabeležene velike erupcije vulkana na Marsu. Najveći vulkan koji je ikad otkriven u Sunčevom sistemu jeste Olympus Mons, koji se proteže na 602 kilometra, dok dostiže visinu od 25 kilometara. Poput Arizone ili tri Mont Everesta. Velika dolina na Marsu, primećena je 1971. godina, a dugačka je koliko SAD.

Pogledajte i: Da li su dinosaurusi stariji od Saturnovih prstenova

Vetrovi sa Venere

Planeta koju karakterišu visoke temperature i visok pritisak, ima zaiste neobično okruženje. Naime, protok vetrova je 50 puta brži od rotacije same planete. Letelica Venera Ekspres je u periodu od osam godina, do 2014. godine, pratila vetrove i tako uočila određene promene. Vetrovi sa Venere tokom godina postaju sve jači.

Pogledajte i : Tamne mrlje na Veneri

Hladni Merkur

Naučnici su primetili, nakon sprovedene misije i mapiranja cele planete, da se ispod užarene površine, Merkur hladi. Posledica hlađenja je skupljanje, odnosno smanjivanje ove planete.

Plutonove planine

U otkrića na Plutonu spadaju i ledene planine, visoke do 3.300 metara, što ukazuje na geološku aktivnost ove planete pre 100 miliona godina. Izvor energije, koja je potrebna za ovakvu aktivnost i dalje je nepoznata. Planeta Pluton pripada patuljastim planetama.

Oluje na Saturnu

Oblik šestostrane oluje, koja je poznata kao heksagon, uočena je na severnoj hemisferi planete Saturn.

Najviše podataka o Sunčevom sistemu prikupile su Nasine letelice Vojadžer1 i Vojadžer2, koje su napustile Zemlju 1977. godine.

Crvena pega Jupitera

Jupiter je domaćin najvećih oluja. Najpoznatija oluja koja je primećena još 1600-ih godina, jeste Velika crvena pega. Ova oluja besni već vekovima, verovali ili ne, ali niko još uvek nije otkrio razlog. U poslednjih nekoliko decenija primećeno je, da je “pega” sve manja i manja. Izmereno je da se oluja protezala na površini od preko 16.500 kilometara.