Kraljica svih čajeva – beli čaj!
Povezane objave
Ovaj čaj su kinezi nazivali svetlošću u šolji. On ima više antioksidanasa od zelenog čaja, manje kofeina od bilo kog čaja i podleže vrlo kratkom procesu obrade. Pravi se od još nezrelog lišća biljke koje je još obraslo belim dlačicama i odkle i naziv. Krasi ga i mek i svetao ukus pa bukvalno okrepljuje nežnošću i mazi vaš želudac.
Beli čaj potiče od biljke čaja (latinski Camelia sinensis). Za razliku od drugih čajeva, kod belog čaja listovi se beru pre nego što se u potpunosti otvore, dok su pupoljci i dalje prekriveni sitnim, belim dlačicama, kao bela kosa. Otuda i ime ovom čaju. Beli čaj je ređi od drugih tradicionalnih čajeva pa je stoga malo i skuplji.
Slično zelenom čaju lišće biljke čaja prolazi kroz vrlo malo obrade i bez fermentacije da bi postalo beli čaj, iako je ukus zelenog i belog čaja potpuno različit. Dok je zeleni čaj pomalo travnatog ukusa, jačeg i reskog, beli čaj ima slatkast, svetao i pitom ukus.
Beli čaj sadrži znatno manje kofeina od ostalih sorti (5 mg po serviranju u odnosu na 40-50 mg za crni čaj, i 20-30 mg za zeleni). Neke studije su pokazale da beli čaj sadrži više antioksidanata od zelenog čaja.
Beli čaj je proslavila kineska dinastija Song (960- 1279). Ovaj čaj je bio i zvanično piće dvora i dobijen je kao priznanje za cara. Listovi i pupoljci čaja bili su samleveni u beli prah koji se potom mutio u posudama u toku čajne ceremonije. Ovo je bila inspiracija za čuvenu japansku ceremoniju čaja.
Dinastija Song i njen prvi čaj poznati su po privrženosti jedni drugima. Do nedavno ovaj čaj nije bio poznat na prostrorima van Kine i Indonezije. Danas, vođen dugom istorijom dolaska na naše prostore i šire, zahvačjujući svojim karakteristikama, beli čaj se pije širom sveta. Pojavljuje se u mnogim varijacijama, često veoma poetskih naziva: Beli Božur, Zlatni mesec, Srebrna Igla i Beli Oblak, su neke od tih varijacija.
Beli čaj se uglavnom proizvodi u Kini i Japanu, ali i Dardžiling regiji u Indiji.
Beli čaj svoju prefinjenost i ekskluzivnost krije u načinu na koji dolazi do naše šolje čaja. Za njega striktno važi da ubrani listovi i pupoljci nesmeju doći u dodir sa ljudskom kožom dok ne dođu do šolje. Iako se pupoljci i još uvijeno lišće, belim dlačicama zaštićeno, beru ručno a potom odmah izlažu pari i suše na suncu. Ovde se dešava proces blage fermentacije i lišće mekša.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*