Navike velikih mislilaca

Povezane objave

• 5 nestvarnih gradova na liticama 14/06
• Ove svakodnevne stvari su zabranjene u nekim delovima sveta 23/02
• Zašto rano ustajanje vikendom nije zdravo? 13/07

Svakodnevne navike mogu nam pomoći u održavanju ravnoteže između obaveza i slobodnog vremena. I veliki mislioci i filozofi imali su svoje navike, a neke od njih mogu biti vrlo korisne za sve.

1. Dijalog

Platon

Antički filozof Platon svoje radove je pisao u dijalozima. Ova tehnika pisanja je korisna jer na taj način se mogu razjasniti i dokazati ideje, a Platon je kao sagovornika koristio Sokrata koji je dovodio u pitanje suprotne hipoteze. Na taj način odbacivao je određene ideje i dolazio do konačne istine.

Vilijam Ajzaks tvrdi da dijalog pomaže da dođemo do novih znanja, ali je najbitnije da ne postoje predrasude. Treba slušati i ne planirati unapred ono što ćemo reći, a važno je i postavljati pitanja ali sa ciljem da saznamo ono što ne poznajemo i istražimo temu koja nas interesuje.

2. Šetnja kao trening za mozak

Aristotel je imao naviku da šeta i na taj načim drži časove. Zbog toga je osnovao školu peripatetika, što u prevodu znači “putujući” ili “hodajući”.

Tokom hodanje pažnja i pamćenje se poboljšavaju pa je tako hodanje veoma koristno. Tokom hodanja se stvaraju nove neuronske veze. Prema istraživanju Univerziteta Stanford 2014. godine, šetnja pomaže u izvršavanju kreativnih zadataka.

3. Pisanje kao razgovor sa samim sobom

Mišel de Montenj je od svoje 38 godine, pa sve do smrti (21 godinu kasnije), pisao eseje u svom zamku. Bio je skeptičan kada je u pitnju bilo njegovo znanje, pa je svojim tekstovima pokušao da dođe do odgovora na pitanje “Šta znam?”. On je zamenio dijalog za razgovor sa samim sobom, a kao medij koristio je samo pero i hartiju.

Mišel de Montenj

Filozof Vitgenštaj je objavio samo Logičko-filozofski traktak, ali je pisao i knjige i dnevnike koji su objavljeni nakon njegove smrti. Njemu je pisanje bio jedini način razmišljanja. “Ja zaista mislim perom, jer često moja glava ne zna o čemu moja ruka piše” – reči su Vitgenštaja.

4. Čitanje, čitanje, čitanje

Naučne studije pokazuju da čitanj održava mozak u formi i povećava empatiju, a pored toga pruža nam i zadovoljstvo i uživanje. Zahvaljujući čitanju postajemo više seksi, jer čitanje povećava inteligenciju za koju smatramo da naši partneri treba da poseduju.

5. Potpuna samoća

Može se nabrojati nekoliko velikih mislilaca koji su voleli samoću. Među njima izdvaja se Artur Šopenhauer koji je bio mizantrop i samotnjak. Smatrao je da je društveni život obaveza i obmana. Prema njegovom mišljenju inteligentan čovek može imati potrebu za samo nekoliko prijatelja, a i to može biti previše.

Sledeći na ovoj listi je Niče, koji je takođe bio samotnjak. Voleo je da šeta i da bude sam.

Samoća može biti produktivna i može da nam pomogne da se skoncentrišemo na misli, da se posvetimo onome što nam je najvažnije i da odredimo prioritete. Ali samoća može biti i štetna za zdravlje, ali samo ako je u pitanju ekstremna usamljenost.

Ali zapravo nikad ne možemo biti potpuno sami, jer i kada nema nikoga mi vodimo razgovor sami sa sobom. “U samoći, dijalog uvek iznikne, jer čak i kada smo sami prisutno je dvoje“ – reči su Hane Arent.

6. Strogo poštovanje rasporeda

Vrlo je bitno da postoji neka organizacija kako bi bili što produktivniji. Pritom, nema potrebe za ekstremnim merama, kao što je to znao da radi Kant. On je imao tačno određen svaki dan, tačno u minut. Od šetanja, jutarnjeg čaja, držanja časova, pa preko razgovora sa prijateljem. Nije mogao da podnese bilo kakve promene u svom rasporedu. Jedino što je moglo da se desi “van rasporeda” jeste po neki gutljaj vina ili partija bilijara.

Svakako da je bitan raspored obaveza i slobodnog vemena, na taj način možemo odrediti svoje ciljeve, a tako ćemo moći da ispratimo sopstveni napredak.

7. Svakodnevna mala zadovoljstva

Još jedan ljubitelj šetanja je Seren Kjerkegor koji je pored svakodnevne šetnje svaki dan i pisao. Ono što je njemu bilo od pomoći pri radu jeste šolja kafe nakon večere i čašica šerija.

Seren Kjerkegor

Poznato je da je kofein dobar za poditanje pažnje i nivoa energije, a poboljšava i dugoročno pamćenje i druge kognitivne funkcije. Za razliku od kafe, koje ima manje potencijalnih negativnih uticaja na organizam, umereno konzumiranje alkoholnih napitaka može biti korisno jer se dovodi u vezu sa povećanom kreativnošću. Naravno, to važi samo za manje količine – jedna čašica, a ne flaša.

Osim Kanta, i Frojd je imao strog raspored kog se pridržavao. On je voleo da meditira, ali često je najviše voleo da meditira za vreme obroka, što je znalo da iznervira njegove goste.

Ono što je Frojd najviše voleo od svih užitaka jeste duvan i nikad gas enije odrekao iako je duvan bio uzrok njegove smrti, nakon tridesetak neuspešnih operacija sa ciljem da mu se otkloni rak. Pored duvana, koji je redovno konzumirao, povremeno je kontumirao i kokain.

8. Odmor kao inspiracija

Izvori inspiracije za rad razlikuju se od osobe do osobe, ali ono što je zajedničko za sve jeste da je za produktivnost potreban odmor. Iako možda nemamo mogućnost da sebi priuštimo odmor od mesec, dva, tri, dovoljno je da svakog dana sebi organizujemo vreme i za odmor. Još bi bolje bilo da jedan dan (na primer nedelja) bude dan stvoren samo za lenčarenje, koje je, kako tvrde naučnici, izuzetno korisno i poželjno.

Isto koliko je telu da bi funkcionisalo treba vitamin D, tako mozgu treba da ponekad “ne radi ništa”. Do se postiže kratkim dremanjem u toku dana, organizovanjem odmora na planini u prirodi ili bilo šta slično.

Izvor: Blic