Koliko su opasne istrošene baterije?

Povezane objave

• Mračne tajne Velike sfinge iz Gize 02/04
• Šta omiljena boja odeće govori o vama? 25/09
• Manje poznati antioksidansi 17/10

Odlaganje otpada je nešto sa čim naše društvo definitivno ima problem. Naime, poznate su”deponije” za odlaganje svakakvog otpada, koje predstavljaju prava ostrva zagađenja. 

Otpad se retko razvrstava, ponekad reciklira, što nas dovodi na listu najzagađenijih država u regionu ali i u svetu. Propisi vezani za otpad i odlaganje smeća u državama članicama Evropske unije, savršeno su uređeni i strogo se poštuju. Ali, daleko smo mi od Evrope..

Pravilno odlaganje baterija

Kako smo vrlo uspešni u zagađivanju okoline, nemarnošću ili pak pukim neznanjem, pored nekontrolisanog odlaganja, često možemo dovesti i do drugih problema.

Kada je otpad u pitanju, postoje vrste koje se moraju posebno odlagati, što je slučaj s baterijama i akumulatorima.

Reč je o otpadu koji se ne sme bacati na deponije niti spaljivati. Istrošene baterije predstavljaju opasan otpad i potrebno je posebno ih organizovati i otpremiti. Međutim reciklaža baterija u Srbiji ne postoji.

Kako se onda izboriti sa takvom vrstom otpada?

Baterije na kraju završavaju u kantama za đubre sa ostalim otpadom, a kako je statistika pokazala, četvoročlano domaćinstvo u Srbiji utroši oko 20 baterija godišnje.

Pogledajte i: Kako da znate da li je baterija puna ili prazna?

Opasan otpad

Naime, baterije sadrže opasne materije. Pune su olova, žive i kadmijuma. Ovi teški metali imaju dalekosežne efekte, negativne po okruženje i po zdravlje. Raspadanjem i razgradnjom, ove materije odlaze u zemlju i u podzemne vode, a zatim se vraćaju u lanac ishrane.

Ukoliko se spale, ovi metali dospeće u vazduh kao sitne čestice, a zatim će ponovo pronaći put do zemlje i vode.

U Srbiji postoji reciklaža za akumulatore i industrijske baterije, ali ne postoje postrojenja za reciklažu kućnih baterija. Ovaj otpad bi mogao da se izvozi u reciklažne centre EU, međutim sakupljačka mreža nije razvijena jer država ne obezbeđuje podsticajna sredstva operaterima za izvoz, koji košta.

Trenutno, adekvatno rešenje u Srbiji ne postoji.

Potraga za mrežom sakupljača

Najširu mrežu sakupljanja istrošenih baterija organizuje kompanija “Delhaize”, koju sprovodi putem maloprodajnih objekata “Maxi” i “Tempo”. Na tim mestima moguće je predati istrošene baterije. Statistika je pokazala da su tokom prošle godine sakupili oko 1,4 tone istrošenih baterija, koje su prosledili operateru opasnog otpada, kompaniji iz Niša “E-reciklaži”, koja je taj otpad izvezla.