Koje su to sličnosti između čoveka i šimpanze?

Povezane objave

• Kraj 2017. najviše proslavili slonovi: Kina zabranila prodaju slonovače 03/01
• Danas je Međunarodni dan porodice 15/05
• Na današnji dan počeo Boj na Mišaru 13/08

Ne kaže se uzalud, da smo potekli od majmuna kao i da smo najbliži rođaci. Iako postoje brojne razlike, između ljudi i šimpanzi postoje i brojne sličnosti, kako u izgledu, tako i u ponašanju.

Kako bi se uporedile sličnosti između “rođaka”, naučnici su sproveli niz testiranja. Rezultati istraživanja pokazali su da delimo 98,8 posto DNK.

Sličnosti i razlike

Ljudi i šimpanze su primati, a kao takvi imaju veliki mozak. Oslanjaju se na čula, a karakteristična je i fleksibilnost zglobova, odnosno, pokretni palac.

Genetske predispozicije

Istraživanja su pokazala poklapanje DNK 98,8 odsto. Način na koji šimpanze žive, hrane se, razvijenost njihovog mozga, oslanjanje na čula fleksibilnost palca i druge karakteristike, samo su primeri koliko smo slični, a što dokazuje i istraživanje. Šimpanze, poput ljudi imaju gen OPN1LW, koji omogućava da vidimo crvenu boju.

Način na koji se izražavaju

Šimpanze gestikuliraju, njihovi pokreti nisu nasumični, oni zaista znaju šta rade. Istraživanja su pokazala da šimpanze takođe, pokazuju i sličnost u izražavanju. Poseduju veštinu gestikulacije i vokalizacije, a ova kombinacija je, prema mišljenju stručnjaka, bila izuzetno važna u evoluciji jezika.

Ličnost jedne šimpanze

Naučnici su otkrili da šimpanze imaju osobine za koje se mislilo da su svojstvene samo ljudima. Testriranja su pokazala da šimpanze iskazuju ljubomoru, društvenost, hrabrost, a veruje se da imaju nekoliko karakteristika ličnosti i da čak 60 odsto karakteristika dele sa ljudima.

Golicljivost i smeh

Zabeleženi snimci pokazali su da se šimpanze smeju tokom golicanja i da je facijalna ekspresija tokom tih trenutaka, veoma slična ljudskim.

U čemu je razlika?

Zanimljivo je da, iako delimo 98,8 posto DNK, mi se od šimpanzi zapravo razlikujemo u 35 miliona razlika. Naime, ljudska ćelija sadrži oko tri milijarde baznih parova ili informacija, a preostalih 1,2 posto DNK, sadrži tih 35 miliona informacija. Mnoge od ovih razlika, igraju bitnu ulogu. Naučnici navode da dva identična DNK lanca mogu potpuno drugačije da funkcionišu ukoliko se pokrenu u različitoj meri, u različito vreme i na različitim mestima.