Kako kometu smestiti u muzej?

Povezane objave

• 10 najpoznatijih građevina na svetu 18/12
• Na današnji dan rođen je Napoleon Bonaparta 15/08
• Ove prečice za Android verovatno ne koristite 04/05

Godinama naučnici pokušavaju da dočaraju svemir, da ga pokažu što verodostojnije mladim naraštajima kako bi oni opipljivije i brže nastavili njihova istraživanja i širili saznanja sa lakoćom.

Prirodnjački muzej u državi Njujork godinama sakuplja delove svemira u obliku materije, delova svemirskih planeta i tela. Problem su imali sa kometom. Kako je to užasno brza i nestalna materija (prašina i led) nisu uspevali da dođu do dela ovog tela ključnog za objašnjavanje nastanka života koji znamo.

Postojao je fizički model komete ali sve ostalo je falilo.

Sistem planeta u kome se nalazi i Zemlja, Sunčev sistem je nastao iz Sunca kao zvezde i prašine, asteroida i kometa i materija od kojih su nastale planete pa i naša. Zemlja je sa početka bila suviše topla da bi na njoj nastalo išta organsko i svakako nepodobna za održanje vode, a i otkud voda na vreloj planeti. Kako je zemlja počela da se hladi, veruje se da su komete koje su na nju aterirale usled sudaranja i sile zemljine teže, kako su tela načinjena od leda, donele su vodu na Zemlju. Pitanje šta su još donele moglo se rešiti samo „hvatanjem“ dela, čestica same komete.

Ali kako stići brzu repaticu i čime uhvatiti nepoznatu materiju za koju ne znamo kako reguje? Pretpostavka naučnika bila je da je materijal komete nepredvidivog sastava i toplote te da moraju naći što stalniju i čvršću materiju, otpornu na sve uslove. Tako su došli do aerogela koji je mogao da izdrži i pokupi materiju čija je brzina i do 21 000km po satu. 

Aerogel se pokazao kao odličan izolator toplote, što ga je činilo idealnim, mana su mu krhkost pri pritisku tereta, puca već na dve kile, i rastvorivost u vodi. Verovalo se da ipak ova supstanca može pokupiti delove čestica komete sa repa.

Tako je  letelica Stardast  7 februara 1999. godine krenula u lov za kometom Vajld 2 koju je trebala stići za pet godina. Bilo je to dugo godina čekanja. U januaru 2005. godine na Zemlju se vraća Stardast sa materijalom skupljenim u aergelu. Bilo je strepnje gde će da sleti kako bi bilo kobno za aerogel da to bude voda i godine čekanja bi bile baš kako se kaže „bačene u vodu“. Sva sreća materijal je sačuvan a letelica je sletela na prostore Virdžinije.

Brzo i nestrpljivo ispitan materijal sa česticama komete doveo je do šokantnih otkrića – kometa sadrži takozvane „vrele materije“, poput onih od kojih se sastoje vulkanski prah i kamenje, to su mineralne materije i organske materije! Što dokazuje teoriju da je zahvaljujući kometama i iz njih nastao svet! Komete su na Zemlju koja se hladila donele i vodu i organsku materiju iz koje je sve nastalo i razvilo se. 

Komete su naš pra predak i one su nam dale element i dimenziju postojanja, a deo aerogela sa česticama iskona, komete možete naći u Prirodnjačkom muzeju Njujorka.