Globalne pandemije kroz istoriju

Povezane objave

• Da kucnem u drvo 30/03
• Genetička istraživanja potvrdila odakle potiču preci modernih konja 27/10
• Šta znamo o Černobilu? 04/08

Iako je prošlo samo nekoliko meseci od početka svetske pandemije zbog virusa COVID-19, uveliko se priča o tome kada bismo mogli da dočekamo vakcinu. Iako medicinski stručnjaci ponavljaju kako je ovaj virus i dalje nedovoljno poznat, interesovanje za ovaj zdravstveni aspekat ne jenjava.

Od epidemije do pandemije

Svetske pandemije nisu novina – istorija ih je puna. One nisu menjale samo trenutni životni tok pojedinca, već su na duži period obeležile čitavu zajednicu, pa i narod. U vreme jedne od starijih pandemija zaraze, recimo „Justinijanove kuge“ još u 6. veku, vizantijski imperator bio je sprečen da prisjedini ostatke nekadašnjeg Zapadnog rimskog carstva. 

Na ovakav način su, dakle, tada zaraze uticale na tok dešavanja.

Dok su se životi i carstva raspadali, religija je opstajala i širila se bez ikakvih problema, baš kao i bolesti o kojima pričamo. Nepisano je pravilo da u očaju svi pripadnici jednog naroda u veri oberučke prihvataju spas, na koji god način on bio predstavljen.

Međutim, zaraze u vreme prvih civilizacija mogle su da postanu pandemije tek sa pojavom trgovine i sa umrežavanjem gradova. Na taj način virus je mogao nesmetano da „putuje“. 

Dakle, vidimo paralelu: iako je 21. vek, epidemija je vrlo lako mogla da preraste u pandemiju s obzirom na svu vrstu saobraćaja koji koristimo i granice koje nas, iako fizički razdvajaju, u ovakvim slučajevima čine lako povezanim i ranjivim.

Istorija pandemija 

Najstarija zabeležena pandemija desila se tokom Peloponeskog rata u 5. veku pre nove ere, a poznata je još i kao “Tukididova kuga”. Zabeleženo je da umrlo dve trećine stanovništva. 

Kasnije se pojavila kuga u svim svojim oblicima, koja se proširila kroz rimsko carstvo, gde je epidemija trajala 15 godina; zatim kuga u Egiptu, a možda najsmrtonosnija za celu populacju na zemaljskoj kugli bila je, takozvana, “bubonska kuga” od koje je preminulo najmanje 50 miliona ljudi.

Još jedan jak talas bubonske kuge pojavio se u Londonu u drugoj polovini 17. veka.

U vreme Kolumba i njegovog putašestvija, prenosile su se male boginje, ospice i bubonska kuga, takođe; godine 1817. pojavila se kolera, 1889. godine ruski grip, 1918. godina pojavila se španska groznica koja je, takođe, desetkovala narod.

Danas, u novijoj istoriji, znamo kako je populacija prošla od pojave HIV-a, preko SARS-a, ptičjeg i svinjskog gripa do MERS CoV-a i ebole.

Prvi medicinski koraci

Ako imamo na umu da je penicilin pronađen tek 1928, dakle deset godina nakon španske groznice, da se danas živi sa HIV-om, da se kod mališana danas sprečava epidemija boginja sa dve doze MMR vakcine, na koji način možemo da percipiramo vesti o radu na vakcini protiv virusa COVID-19?

Podsećamo, polovinom aprila, javnost je dobila prve konkretne informacije u vezi sa vakcinom. U tom momentu, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u toku je bio razvoj oko 70 vakcina protiv virusa korona, od kojih su tri tada bile u fazi kliničkog testiranja (021.rs).