Novi hit u svetu – Tiny house!

Povezane objave

• Zabavni letnji program za najmlađe 02/07
• Dan sećanja na žrtve Holokausta 22/04
• Prvi Dečji festival zdravlja i znanja u Beogradu 02/04

Tiny Houses ili male kuće predstavljaju odgovor na megalomansku gradnju stambenih prostora u Americi. Ove kućice su primer kontra – kulture koja je začeta tokom šesdesetih godina prošlog veka. Danas u SAD su trend koji se preliva i na ostatak sveta, te su hit i u Velikoj Britaniji i Španiji.

Ljubitelji ovih kuća podsećaju da su prvi ljudi živeli u pećinama, koje su bile velike taman toiko da mogu da ih sačuvaju od opasnosti. Tinyhouse Communiti podseća da postoje dokazi i da su se oko 1.000 godina pre nove ere u Mongoliji gradili sićušni domovi.

Ove kućice su bile vrlo praktične i pokretne, a mogle su da se rastave i ponovo sastave što je omogućavalo stalno kretanje naroda. Bile su vodootporne, otporne na toplotu i dobro izolovane prirodnim materijalima.

Pametan dizajn

Maleni domovi su, prema tome, prešle daleki put, a kamene enklave ustupile su mesto električnoj energiji, vodovodu, grejanju i vazduhu.

Jedan od motiva za kupovinu majušnog doma je jednostavnost – nedostatak stvari dovodi do osećaja jasnoće i fokusa. Smanjenje kvadrata ne znači i smanjenje pogodnosti. Kako je pokret TinyHouse evoluirao, vlasnici i graditelji usavršili su dizajn koji omogućana ugodan život.

Pametno dizajnirani mali prostori dokaz je da ne treba puno kvadratnih metara kako bi prostor zablistao. Minimalističko uređenje prostora bio je izazov i za mnoge svetski poznate proizvođače nameštaja, te su se i oni priklonili sve rastućem trendu. Ove kuće sem što zauzimaju malo prostora, uglavnom se opremaju prirodnim materijalima, te se svrstavaju i u red ekološki opravdanih životnih prostora.

Red veličina

Međutim,  reči “mala kuća” u Americi i U Evropi se ne čita baš isto. Tako u SAD male kuće obično imaju između 100 i 400 kvadratnih metara. Ali, ako se zna da se tamo prodaju porodične kuće i od 1.000 kvadrata, onda su prve pomenute zaista male.

S druge strane, u istu grupu malih kuća, spadaju i one na točkovima. Površina stambenog prostora je u ovom slučaju ukupno oko 50 kvadrata i to na dva nivoa.

Za razliku od kuća sa temeljima, one na točkovima su širine jedne trake auto – puta. Rade se na dva nivoa: osnovni (donji) i platforma koja predstavlja spavaći deo. Većina ima zaravljen krov, a neretko se na istom motiraju terase i solarne ploče.

Prosečna cena izgradnje male kuće je oko 7.000 evra. Na tu cifru se dodaju i umanjeni porezi, manji troškovi grejanja… Sve ukupno je sigurno povoljnije od izgradnje kuća regularnih dimenzija. Međutim, ponekad troškovi u startu mogu biti veći zbog specijalnih uređaja, poput solarnih ploča. No, na duže staze to se isplati.

S druge strane, postoje i one čija se tržišna vrednost kreće od od 60.000 pa do 300.000 evra. To su, doduše, one koje imaju po dve sobe i nisu pokretne.

Parking

Male kuće na točkovima postale su popularne i zbog prevazilaženja problema oko “zoniranja” prostora. Izgradnja na točkovima je odličan način da se zaobiđu zakoni kojima su regulisani porezi na građevinsko zemljište. Međutim, i dalje postoje izazovi kada su u pitanju mirna i legalna mesta za parkiranje takvih kuća.

No, ove kuće su, svakako, isplative u državama gde su cene nekretnina visoke, a u Portlandu, država Oregon, 2000. godine nastao je Digniti Village. To je zajednica malih kuća koje koriste beskućnici. Sagrađeno je 43 kuće od recikliranog materijala.

pročitajte još i: Frojdenberg – grad autentične arhitekture