Obrazovanje koje je zapravo besplatno

Povezane objave

• Kako da izvučeš maksimum od posete Sajmu obrazovanja EDUfair? 08/03
• Već je počeo upis nove generacije u najsavremenije škole u regionu 06/11
• Fakultetske diplome iz Srbije validne 06/02

Obrazovanje u Finskoj je besplatno, stvarno besplatno i to Fincima pruža mogućnost doživotnog usavršavanja. Obrazovanje je važno i mora biti dostupno svima, jeste politika obrazovanja u toj državi na severu Evrope. Koliko je bitna edukacija govori podatak da su i privatne škole besplatne, a u njima se radi po istom programu kao i u državnim.

Finski učenici, kažu podaci, su među najboljima na svetu, a kada se uporede sa ostatkom sveta, u klupama provode najmanje vremena. Statistika još kaže i da je finskim đacima potrebno svega pola sata za pisanje domaćih zadataka. Finci ne plaćaju u obrazovnim institucijama ručak, užinu, ekskurzije, ali ni druga školska pomagala.

Svakom učeniku koji živi dalje od 2 kilometra od škole obezbeđen je autobus, koji je takođe besplatan, te roditelji nemaju trošak prevoza. Država finansira sve troškove, a za obrazovne ciljeve tamošnja vlada iz budžeta izdvaja oko 12 odsto.

Finski sistem krasi individualni pristup svakom detetu. A zajedno uče đaci sa različitim fizičkim i mentalnim sposobnostima, a ako neki učenik ne može da prati određene delove nastave, za njega se organizuju dopunski časovi. Inkluzija i integracija su ono na čemu Finci insistiraju, te se u skladu sa tom politikom organizuju i dopunski čavosi maternjeg jezika za učenike drugih nacionalnosti.

možda vas zanima i: Zašto je jedinstven školski sistem u Japanu?

Još jedna od prednosti finskog sistema je i pravo na izbor. Naime, ukoliko neki đak nije zainteresovan za određenu nastavnu jedinicu, umesto nje može da čita ili se bavi nekim kreativnim radom. Uspeh učenika se boduje i maksimalno učenik može da ima 10 bodova.

Međutim, ta vrsta “ocenivanja” počinje od trećeg razreda, ali nastavnici, sve do sedmog, više praktikuju opisno ocenjivanje tipa: “Može mnogo bolje” do “Odlično”. Ključno kod ocenivanja je to što samo učenici znaju koliko poena imaju ili kakve su im opisne ocene. Tamošnje vrednovanje znanja izraženo tim modelom ocenivanja služi nastavnicima da motivišu decu, kako bi se usavršili.

U finskim školama ne postoji dres-kod, mogu da dođu obučeni kako hoće, pa čak i u pidžami, jer je udobnost iznad svega. To se odnosi i na sedenje. Te tako učenici ne moraju isključivo da sede u klupama, ako im je neudobno. Nastavu mogu da slušaju sedeći na sofi ili podu. U danima bez kiše nastava se održava u prirodi koristeći klupe koju se postavljene kao u amfiteatru.

Pismeni zadaci i testovi

Finci se vode motom: čovek treba da bude spreman ili za život ili za test. U skladu sa tim obrazovni sistem je odlučio da to bude život. I iz tog razloga pismeni zadaci, klasična odgovaranja i testovi tamo ne postoje. Imaju samo jedan standardizovani test. Taj test polažu učenici na kraju srednje škole, odnosno kada navrše 16 godina. Međutim, Finci razmatraju mogućnost ukidanja standardnih predmeta u korist novog obrazovnog pravca koji se definiše kao: Učenje zasnovano na pojavama.

Ideja je da đaci umesto standardnih lekcija i predmeta posvete predavanjima koja traju 6 sedmica kako bi istraživali jednu temu na nekoliko različitih aspekata. Primera radi, tema su migranti, te se bave njihovim poreklom, odakle dolaze, ali i bave se njihovom kulturom i tradicijom. Ukratko, upoznaju se sa jednom populacijom i svime što ih prati. Do saznanja dolaze kroz debate i diskusija, a postavljanjem pitanja dobijaju dodatne inforacije na osnovu kojih sami donose zaključke.

Nastavnici su cool

Nastavnik u školi je u Finskoj prestižna prosefija, a njegova prosečna plata je oko 3.500 evra mesečno. Upravo zbog toga za to zanimanje  zainteresovanost je 10 puta veća nego za bilo koje drugo. Nastavnik samostalno pravi/odlučuje kakav će nastavni plan sprovoditi, kao i koje knjige će đaci koristiti. A uz njega, na nastavi je i njegov asistent koji učenicima pomaže.

Na časovima đaci uče isključivo stvari koje su im potrebne u životu. Pa tako na primer, na časovima plivanja uče signale koje neko šalje, ukoliko se davi, a na časovima domaćinstva uče da kuvaju, pletu i šiju. Mnogo pažnje posvećuju očuvanju prirode te se usmeravaju na životnu sredinu i njen preporod.

saznajte još i: Kako funkcioniše dualno obrazovanje u Nemačkoj?

Posebna pažnja je usmerena na umeća poput pisanja ličnog rezimea, portfolia, s tim što tamošnji đaci vrlo lako naprave i sopstveni veb sajt. Veruju da svaki učenik mora da bude spreman za izazove u životu, pa zato ne uče podatke napamet. A i zašto bi, postoji Internet?

Škole i odluke

U Finskoj ne postoje elitne, bolje ili lošije škole, jer su sve na istom nivou. Pa đaci uglavnom biraju one koje su im najbliže kući. I u svakoj će đak dobiti besplatna nastavna sredstva, obrok i kvalitetno obrazovanje. Što se ishrane tiče, obroci su raznovrsni, a meni se objavljuje mesec dana ranije na veb stranici škole. Na taj način učenici mogu da odluče šta bi najviše voleli da jedu.

I još jedna interesantna stvar koja se praktikuje su pidžama žurke. Naime, đaci donose vreće za spavanje, pa tokom “prespavanjca” u školi sa svojim drugovima i nastavnicima gledaju filmove ili se igraju. Nakon spavanja, najčešće, u fiskulturnoj sali za doručak im služe sladoled.