Svemirski teleskop “Džejms Veb” nadmašio očekivanja prilikom probnog snimanja

Povezane objave

• Da li se iza asteroida krije vanzemaljski objekat? 06/11
• Mala škola šminkanja: Istorija ajlajnera 09/01
• Na Plutonu otkriven tečni okeani? 21/05

Američka svemirska agencija postigla je veliku prekretnicu u pripremi novog svemirskog teleskopa „Džejms Veb“.

Inženjeri kažu da su sada uspeli da u potpunosti fokusiraju opservatoriju vrednu 10 milijardi dolara na probnu zvezdu. Oštrina učinka je čak bolja nego što se očekivalo, dodali su.

Da bi se došlo do ove faze, sva Vebova ogledala su morala da budu poravnata sa sitnim delovima širine ljudske vlasi kose.

Ipak, agencija upozorava da predstoji još mnogo posla pre nego što se teleskop može proglasiti operativnim.

Li Fajnberg, NASA-in inženjer koji je vodio razvoj „Vebovih“ optičkih elemenata, opisao je objavljivanje prve pravilno fokusirane slike kao fenomenalno.

„Ne samo da vidite zvezdu i šiljke od difrakcije zvezde, već vidite i druge zvezde u polju koje su čvrsto fokusirane, baš kao što očekujemo i razne druge zanimljive strukture u pozadini“, rekao je on novinarima.

„Zapravo smo uradili veoma detaljnu analizu slika koje dobijamo, tako da do sada, ono što smo otkrili je da su performanse jednako dobre ako ne i bolje od našeg najoptimističnijeg predviđanja.“

„Veb“, najavljen kao naslednik čuvenog svemirskog teleskopa „Habl“, lansiran je 25. decembra raketom Ariane-5 iz Francuske Gvajane.

Njegovi sveobuhvatni ciljevi su slikanje prvih zvezda koje su zasijale u svemiru i ispitivanje udaljenih planeta, da bi se utvrdilo da li bi mogle da budu nastanjene.

Da bi „Veb“ raspolagao potrebnom rezolucijom i osetljivošću neophodnom za ispunjenje ove misije, bio je opremljen primarnim ogledalom širine 6,5 metara.

Međutim, ova reflektujuća površina, sastavljena od 18 segmenata, toliko je velika da je morala da se presavije da bi stala u „nosni“ deo Ariane.

U početnim zadacima od lansiranja je stoga dominirao zahtev da se ogledalo i druga optika raspakuju i da svi rade u harmoniji.

Svaki od tih 18 segmenata je imao svoju orijentaciju i krivinu prilagođenu malim motorima, omogućavajući im da se ponašaju kao da su jedna, monolitna površina.

„Sada smo postigli ono što se zove ‘difrakciono ograničeno poravnanje’ teleskopa: slike su fokusirane zajedno onoliko fino koliko to dozvoljavaju zakoni fizike,” rekao je Maršal Perin, koji radi na „Vebu“ na Naučnom institutu za svemirski teleskop u Baltimoru, Merilend.

Rad na poravnanju je obavljen korišćenjem jednog specifičnog instrumenta na „Vebu“ – njegovog glavnog sistema kamera poznatog kao NIRCam. Inženjeri će sada morati da provere da ova postavka funkcioniše i za tri druga paketa instrumenata na „Vebu“. Ovo može zahtevati neke male promene, ili čak neke kompromise, s konfiguracijom kakva je danas, ali se ne očekuje da će bilo kakva prilagođavanja biti značajna.

Zvezda korišćena za probnu sliku objavljenu u sredu, nije ništa posebno, samo „generička, anonimna zvezda“ s pravim nivoom osvetljenja.

„Veb“ vidi zvezdu na talasnoj dužini od dva mikrona. Ovo je u infracrvenom opsegu; to nije svetlost koju bi ljudsko oko videlo. Crvena boja je za kontrast.

Strukture „šiljaka“ bile su u funkciji dizajna „Vebovog“ primarnog ogledala, objasnio je Mark MekKorin iz Evropske svemirske agencije (ESA).

„Oblik tih 18 šestouglova utiskuje slabu difrakciju koja čini da svetle zvezde izgledaju kao šiljaste pahulje, to nije problem za nauku, ali će Vebovim slikama dati veoma prepoznatljiv izgled“, rekao je on.

„Zaista, činjenica da možemo videti te šiljke tako oštro takođe potvrđuje da su ogledala savršeno poređana – ovo je sjajna vest.“

Pogledajte bliže karakteristike pozadine na slici. Ovalni oblici su velike galaksije zvezda koje su verovatno udaljene milijarde svetlosnih godina.

Važno je zapamtiti da je ovo testna slika napravljena u inženjerske svrhe. Fascinantni prikazi kosmosa, poput onih s kojima nas je „Habl“ razmazio u proteklih 30 godina, doći će kasnije, kada počnu naučne operacije.

„Inženjerske slike koje vidimo danas su oštre i oštre kao i slike koje ’Habl’ može da snimi, ali su na talasnoj dužini svetlosti koja je potpuno nevidljiva za ’Habla’“, rekla je Džejn Rigbi iz NASA-inog Centra za svemirske letove Godard u Grinbeltu, Merilend.

„Dakle, ovo dovodi do toga da nevidljivi univerzum puca u veoma, veoma oštar fokus.“

Svemirski teleskop „Džejms Veb“ je zajednički poduhvat američkih, evropskih i kanadskih svemirskih agencija.