Prirodna selekcija je izmenila ljudski genom u poslednjih 3.000 godina

Povezane objave

• Kada će planeta Zemlja doživeti svoj kraj? 01/04
• Google Home – najbolji asistent u kuhinji 27/04
• Najsavremenija ambalaža – jestivi baloni umesto plastike! 12/04

Prirodna selekcija oblikuje sav život na Zemlji. Kako se svet oko njih menja, organizmi koji se mogu prilagoditi imaju veće šanse da se razmnožavaju. Ljudi nisu izuzetak u tome, i dok je poznato nekoliko primera nedavne evolucije, nedostaje nam dublje razumevanje na koji način se ljudski genom oblikuje prirodnom selekcijom.

Nova otkrića objavljena u časopisu Nature Human Behavior, mali su korak ka boljem razumevanju ljudske evolucije. Istraživači koji stoje iza studije imali su za cilj da shvate kako se odvija prirodna selekcija složenih osobina. Tim je posmatrao 870 ljudskih karakteristika koje su stvorene višestrukim genima, otkrivši da je 755 njih izmenjeno prirodnom selekcijom u poslednjih 2.000 do 3.000 godina.

Tim je predvodio Vej Čen Song sa šangajskog Đao Tong univerziteta. Istraživači su koristili savremene ljudske genetske podatke iz Britanske biobanke i konzorcijuma za psihijatrijsku genomiku. Oni su uporedili ove podatke s drevnom genomskom DNK iz cele Evrope i Bliskog istoka, pružajući uvid u promene u ljudskom genomu u poslednjih 45.000 godina.

Najintrigantniji nalaz tima pokazao je da su pigmentacija kože, veličina tela i osobine u ishrani bili „kontinuirano pod intenzivnim pritiskom selekcije“ tokom istraženih vremenskih perioda. Uticaji na boju kože nastaju zbog balansiranja vezanog za smanjenje oštećenja usled ultraljubičastog zračenja, važne potrebe za vitaminom D i regulacije toplote. U stvari, jedan od najranijih Britanaca, „Čovek iz Čedara“, imao je tamnu kožu.

Telesni gabariti i karakteristike vezane za ishranu, takođe su promenjeni genetskim faktorima, zajedno sa spoljnim pritiscima kao što su neposredno okruženje, klima i migracija.

Tim je takođe otkrio da određene bolesti nisu uklonjene tako efikasno kao što bi se to očekivalo. Genetski faktori povezani sa stanjima kao što su anoreksija, nervoza i inflamatorna bolest creva su potisnuti, ali slučajevi su i dalje postojali.

Iako su nalazi intrigantni, tim ih smatra samo preliminarnim temeljnim korakom potrebnim za detaljniji rad. Studija je ograničena upotrebom genoma iz Velike Britanije, koji su pretežno uključivali ljude evropskog porekla. Ograničenje je bilo i to što su korišćeni samo drevni genomi.

Rad je takođe limitiran metodologijom proučavanja asocijacija na nivou genoma, koja ne pravi razliku između asocijacije i uzročnosti.

Projekat „Ljudski genom“ je završen 2003. godine, tako da potpuna analiza ljudskog genoma nije stara ni 20 godina, tako da ostaje da se otkriju mnoge misterije u njemu i kako su ga oblikovale evolucione sile.