Od čega zavisi inteligencija?

Povezane objave

• 4G mreža u aprilu u Srbiji 23/03
• Sunce je nekada imalo prstenove poput Saturna sprečivši našu planetu da postane “superzemlja” 14/01
• Naučnici potvrdili postojanje metana na Marsu, a šta to tačno znači? 02/04

Pitanje inteligencije je nešto što intrigira mnoge stručnjake i naučnike širom sveta, a njeno proučavanje je često puno kontroverznih tumačenja.

Da li je inteligencija nešto sa čim se rodimo ili se na njom može raditi? Da li je ona ishod učenja i životnog iskustva ili nam je ona jednostavno predodređena rođenjem? Može li inteligencija uopšte da se meri i kako? Ovo su samo neka od pitanja kojima se naučnici bave i oko kojih se često ne slažu.

Inteligentni geni

Među najnovijim istraživanjima u oblasti inteligencije kod ljudi koji su uradili naučnici nalazi se i ispitivanje genetičkog materijala kod skoro 80.000 ljudi na osnovu čega su naučnici došli do vrlo zanimljivog otkrića.

Naime, istraživanjem su naunici došli do zaključka da postoji 40 gena koji neke ljude čine inteligentnijim od drugih. Dodatnim proučavanjem broj “inteligentnih gena” povćao se na 52.

Naučnici tvrde da ovi geni objašnjavaju samo mali deo ukupne inteligencije ili nedostatak iste. Oni su veoma bitni za razvoj moždanih ćelija i veoma korisni za dalje proučavanje inteligencije i načina na koji je ona “ugrađena” u mozak.

Zašto su neki ljudi inteligentniji od drugih?

Dalja istraživanja o inteligenciji i genima koji na nju utiču mogu dovesti do novih saznanja, a kasnije i do načina da se nadomesti nedostatak inteligencije kod nekih ljudi.

“Ako smo u stanju da razumemo šta je krenulo po zlu unutar mozga, to nam daje veću šansu da intervenišemo. Zar ne bi bilo lepše da smo svi barem malo pametniji?”, kazao je Ričard Hejer, neuronaučnik s Univerziteta u Kaliforniji.

Danijel Posthuma, genetičarka na Univerzitetu Vrije u Amsterdamu, menjanje gena radi povećanja inteligencije smatra veoma diskutabilnim, jer svaki gen ima više zadataka, tako da bi menjanje jednog gena možda imalo nepredvidive i neželjene posledice.

“Pre nego što se naučnici usude da menjaju gene kako bi povećali inteligenciju, moraju znati sve o ovom procesu”, zaključila je Posthuma.