Najbolji, najjeftiniji i najefikasniji način za nošenje s klimatskom krizom je pred nama

Povezane objave

• Otkrivena nova čestica u CERN-u 14/10
• Kampanja za poboljšanje položaja osa? 24/09
• Očekuju nas paklene temperature? 30/11

Jedan od vodećih zagovornika očuvanja energije objašnjava zašto bi potonja dešavanja u svetu mogla označiti prekretnicu za ekonomiju klime.

Temperature su ove nedelje pale daleko ispod nule u Snoumasu u Koloradu. Međutim, Ejmori Lovins, koji živi visoko u planinama na 2.200 metara nadmorske visine, nije ni uključio grejanje.

To je zato što nema grejanja da se uključi. Njegov dom, veliko kameno skladište od ćerpiča i stakla koje je dizajnirao 1980-ih, sakuplja Sunčevu energiju i toliko je dobro izolovano, da tamo uzgaja i bere banane i mnogo drugog tropskog voća bez sagorevanja gasa, nafte ili drveta.

Ajnštajn energetske efikasnosti

Prozvan „Ajnštajn energetske efikasnosti“, Lovins, vanredni profesor građevinskog i ekološkog inženjerstva na Univerzitetu Stenford, jedan je od vodećih svetskih zagovornika i inovatora u očuvanju energije već 50 godina. Napisao je svoj prvi rad o klimatskim promenama dok je bio u Oksfordu 1968. godine, a 1976. je ponudio vladi Džimija Kartera nacrt kako da utrostruči energetsku efikasnost i da se oslobodi nafte i uglja u roku od 40 godina. Od tada, jedva da postoji velika industrija ili vlada koju on i njegov Institut Rocky Mountain nisu savetovali.

Međutim, veći deo tog vremena efikasnost se smatrala pomalo ružnom sestrom, prilično dosadnom u poređenju s masivnim prelaskom na obnovljive izvore energije i druge nove tehnologije. Sada je, nada se on, možda je došlo vreme za to. Lovins se zalaže za masovnu izolaciju zgrada uz ogromno ubrzanje obnovljivih izvora energije. „Trebalo bi da ih pokrenemo hitnošću kao u ratno doba. Trebalo bi mnogo više akcenta staviti na efikasnost“, kaže on.

Rat u Ukrajini kao prekretnica

On vidi rat Vladimira Putina u Ukrajini kao izraz besa, ali možda i korak ka rešavanju klimatske krize i način da se uštede bilioni dolara. „Uspeo je da ostvari sve ishode kojih se najviše plašio, ali je možda nehotice stavio energetsku tranziciju i klimatska rešenja u višu brzinu. Bez obzira da li ćemo zbog ovog poremećaja završiti u recesiji ili ne, Putinov rat može se pokazati kao odlična stvar za ekonomiju klime.” Kako se ispostavlja, Lovins ima porodične veze s Ukrajinom: svi njegovi dedovi i bake bili su imigranti s početka 20. veka, iz malih sela između Kijeva i Odese. Ostao mu je tamo jedan rođak; ostali su, koliko on zna, ubijeni u masakru u Tarašći 1941. godine, kada su nacisti pobili jevrejsku populaciju od skoro 14.000 duša, ostavljajući u životu samo 11 ljudi koji su tog dana otišli ​​u šumu i skupljali pečurke.

„Sunce i vetar su sada najjeftiniji izvori energije u rasutom stanju u 91% sveta, a Međunarodna agencija za energiju UN (IEA) očekuje da će obnovljivi izvori energije proizvesti 90% sve nove energije u narednim godinama. Energetska revolucija se dogodila. Izvinite ako ste to propustili“, kaže on.

Međutim, baš kao i s naftnim šokovima iz 1970-ih, problem danas nije gde pronaći energiju, već kako je bolje iskoristiti, kaže on. Odgovor je ono što on naziva „integrativnim, ili dizajnom celog sistema“, načinom da se upotrebi ortodoksni inženjering za postizanje radikalno energetski efikasnijih rezultata promenom logike dizajna.

Uzmimo za primer kuću, kaže on. Dizajnirajući je da sakuplja energiju i da joj nije potrebno grejanje, štedi 99% energije za grejanje prostora i vode i 90% električne energije. „I jeftinija je za gradnju i štedi troškove izgradnje“, dodaje on.

„Ispostavilo se da ako napravite automobil od ugljeničnih vlakana, takođe štedite dve trećine ulaganja u vodu i polovinu energetskog prostora i vremena potrebnog za sklapanje automobila. Takođe su mu potrebne  mnogo manje baterije, jer ima manju masu, budući da su ugljenična vlakna lagana. Plaćate ugljenična vlakna tako što vam je potrebno manje baterija i manji pogonski sistem.

Dakle, ako ovo uradite u okviru kompletne ekonomije, zaista dizajnirajući čitave sisteme u fabrikama, opremi, zgradama, vozilima, na kraju ćete imati nekoliko puta veću uštedu energije nego što praktično bilo ko misli da je dostupno. I cena se samim tim smanjuje.”

Bolje stvari rešiti u početku nego popravljati kasnije

Do sada je ovaj integrativni pristup dizajnu uglavnom usvajao privatni sektor. Walmart, najveći svetski kamionski operater, poboljšao je svoju energetsku efikasnost za skoro 40% revidirajući svoj rad. Druge maloprodajne i automobilske kompanije kao što su Tesla i BMW, takođe su zabeležile ogromne uštede energije. Lovinsov najspektakularniji rani uspeh možda je bio njegov koncept Hypercar iz 1991. godine, potpuno električno vozilo s karoserijom od ugljeničnih vlakana, koje je moglo da pređe 480 kilometara. U to vreme je bio odbačen, ali svi proizvođači automobila sada kreću tim putem.

Nagrada za vlade koje žele da budu zaista energetski efikasne je ogromna. Lovins i RMI su izračunali da bi najmanje dve trećine, a verovatno čak tri četvrtine, sve energije proizvedene od fosilnih goriva mogle biti profitabilno ušteđene u većini industrijalizovanih zemalja, a još više u zemljama u razvoju, jer su manje efikasne. Stvari mogu lakše da se isprave u početku, nego da se popravljaju kasnije

Nemačka, Švedska, Danska, kaže on, prednjače u građevinarstvu, a Japan u industriji. Lovins se poziva na Američki savet za energetski efikasnu ekonomiju (Aceee), koji kaže da se inteligentna efikasnost, pametne zgrade i pametna proizvodnja razvijaju. „Po brzini napretka, iako ne na apsolutnom nivou pošto su počeli tako nisko, Kina je neprikosnoveni šampion“, kaže Lovins.

On se plaši da je dizajn isečen na male komadiće i da gubimo širu energetsku sliku koju su imali Viktorijanci. U nedavnom podkastu sa britanskim savetnikom za energetiku Majklom Librajhom, on objašnjava kako se uštede od 80% i više mogu postići u oblastima koje se najmanje očekuju. Kao primer pokazuje da je za pumpanje toplote ili hladnoće kroz debele, ravne cevi, potrebno daleko manje energije nego u slučaju tankih, dugih i zakrivljenih cevi, jer ima manje trenja.

„U našoj kući štedimo 97% energije pumpanja pravilnim postavljanjem cevi. Pa, ako bi svi na svetu to radili sa svojim cevima i kanalima, uštedeli biste oko petinu svetske struje ili polovinu električne energije koja se dobija iz uglja. I odmah dobijate svoj novac nazad u novogradnji ili za manje od godinu dana obično u rekonstrukciji zgrada i industrije.”

Pa ipak, kaže on, ova vrsta energetske efikasnosti se ne uči, a sigurno je nema ni u jednoj vladinoj studiji ili klimatskom modelu. Što da ne? „Zato što to nije tehnologija. To je prokleti dizajn”, kaže on.

Nuklearna energija nije rešenje

Energetski najneefikasniji dizajn od svih, kaže on, može biti nuklearna energija, koja je u velikoj meri subvencionisana, skupa i koju gura politički moćan lobi. Koristiti je za rešavanje nestašice električne energije ili za suzbijanje klimatskih promena, tvrdi on, je kao da izgladnjelim ljudima nudite pirinač i kavijar kada je daleko jeftinije i lakše davati samo pirinač.

„Kada imate klimatsku i energetsku vanrednu situaciju, kao sada, morate da ulažete razumno, a ne neselektivno, da biste kupili najefikasnije rešenje. Daleko bolje primeniti brze, jeftine i sigurne tehnologije kao što su vetar ili solarna energija nego one koje su spore za izgradnju, spekulativne i veoma skupe. Bilo šta drugo čini klimatske promene gorim nego što bi trebalo da budu.”

On statistikom ruši tehnologiju. „U 2020. svet je dodao 0,4 gigavata više nuklearnih kapaciteta nego što je penzionisano, dok je dodato 278 gigavata obnovljivih izvora – to je 782 puta veći kapacitet. Obnovljivi izvori energije povećavaju učešće u snabdevanju i smanjuju udeo ugljenika svakih 38 sati kao što to nuklearni segment uradi tokom cele godine. Tamo gde je nuklearna energija jeftina, obnovljivi izvori energije su još jeftiniji, a efikasnost je jeftinija i od toga. Ne postoji novi tip ili veličina ili ciklus goriva reaktora koji će ovo promeniti. Uradi matematiku. Igra je gotova.”

Suština je u izolaciji

Budućnost mora biti u masovnoj rekonstrukciji zgrada i toplotnim pumpama i onome što on naziva „izolacijom“. „Možete da dizajnirate cevi tako što ćete staviti neku omotača oko kuće, poput onoga što se koristi za održavanje toplote čajnika, kao što je solucija Dutch Energiespronga. Oni mogu superizolovati vašu kuću na nulti standard u jednom danu dok ste na poslu, a u međuvremenu su ubacili veoma efikasno jezgro toplotne pumpe i postavili superizolovani solarni krov. A kada se vratite, plaćate njima, a ne svojim energetskim kompanijama.

Daleko bolje i isplativije u istorijskoj vanrednoj situaciji kao što je ova je da vlade ulažu u efikasnost i da uklone mnoge perverzne subvencije i prepreke ljudima i preduzećima koja kupuju energetsku efikasnost. Potrebno je i kreativno razmišljanje. Zašto plaćati arhitekte i inženjere za ono što troše, a ne za ono što štede? Zašto nagrađivati energetske kompanije za prodaju više energije, a ne smanjenje računa? Zašto ne iskoristiti poreski sistem da ubrzamo preuzimanje obnovljivih izvora energije?

Lovins, sada predsedavajući RMI, predaje na Stenfordu, dok njegove kolege pomažu redizajn industrije cementa i šumarstva, kao i sektora poljoprivrede, maloprodaje i avijacije. On se nada da će avioni na kratkim, pa čak i na srednjim relacijama uskoro biti elektrifikovani i energetski efikasni korišćenjem novih ultralakih konstrukcija, struktura, površina i goriva.

Samo napola u šali poziva na masovni pokret da isplete milione veselih žutih i plavih vunenih šešira. To, a ljudi koji smanje termostate za dva-tri stepena uštedeli bi milijarde kubnih metara gasa.

„Putinov rat finansiraju oni koji kupuju ruska fosilna goriva. U prve dve nedelje Zapad je Rusiji platio 8 milijardi evra. Imamo novu energetsku krizu, a efikasnost je najveći, najjeftiniji, najsigurniji, najčistiji i najbrži način da se to reši“, kaže on.

Na 2200 metara u Snoumasu, Lovins jede usev broj 79 svojih banana, a usev broj 80 se formira. „I puno drugog tropskog voća“, dodaje on.