Mikrofosili dokazuju da je život na Zemlji nastao veoma rano

Povezane objave

• Novi rekord u broju prijava za astronaute u NASA 22/02
• Kancelarijski posao budućnosti: Najmoderniji radni prostor 29/10
• Pogledajte kako izgleda stvaranje na hiljadu zvezda u udaljenoj galaksiji! 14/12

Naučnici veruju da pronađeni primerak pokazuje da je život postojao ranije nego što se široko pretpostavlja, povećavajući šanse za život negde drugde.

Istraživači smatraju da su pronašli dokaze mikroba koji su uspevali u blizini hidrotermalnih otvora na površini Zemlje samo 300 miliona godina nakon formiranja planete, što je najjači dokaz do sada da je život počeo mnogo ranije nego što se široko pretpostavlja.

Ako se potvrdi, to bi sugerisalo da su uslovi neophodni za nastanak života relativno bazični.

„Ako se život relativno brzo pojavljuje, s obzirom na prave uslove, to povećava šanse da život postoji na drugim planetama“, rekao je Dominik Papino sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je vodio istraživanje.

Pre pet godina, Papino i njegove kolege, objavili su da su pronašli mikrofosile u sedimentnim stenama bogatim gvožđem iz suprakrustalnog pojasa Nuvvuagittuq u Kvebeku, Kanada. Tim je sugerisao da su ovi sićušni filamenti, dugmad i cevi od gvožđe-oksida zvanog hematit mogle da naprave bakterije koje žive oko hidrotermalnih otvora koje su koristile hemijske reakcije na bazi gvožđa da bi dobile svoju energiju.

Naučno datiranje stena sugeriše da su stare najmanje 3,75 milijardi godina, a moguće je da je startost vulkanskih stena u koje su ugrađene čak 4,28 milijardi godina. Pre toga, najstariji prijavljeni mikrofosili datiraju na 3,46 milijardi i 3,7 milijardi godine, potencijalno čineći kanadske primerke najstarijim direktnim dokazom života na Zemlji.

Sada, dalja analiza stene je otkrila mnogo veću i složeniju strukturu – stablo sa paralelnim granama na jednoj strani koje je dugačko skoro centimetar – kao i stotine iskrivljenih sfera, ili elipsoida, pored cevi i filamenata.

„Jedna stvar za koju mislim da je neverovatna je sama veličina tektonske granaste strukture, koja je nekoliko milimetara, ako ne i veća od jednog centimetra“, rekao je Papino, dodajući da imaju neku sličnost s filamentima koje je napravio Mariprofundus ferrooxidans, a moderna bakterija koja se nalazi u dubokim morskim sredinama bogatim gvožđem, posebno u hidrotermalnim otvorima. „Ali naše su mnogo veće, mnogo deblje“, rekao je.

„Mislim da ono što vidimo je mikrobna zajednica, da su radili zajedno i kako su filamenti rasli iz grupa ovih ćelija, pomešali su se i napravili veći, deblji hematitni filament.

Tim je takođe identifikovao mineralizovane hemijske nusproizvode u steni, u skladu s ovim drevnim mikrobima koji žive od gvožđa, sumpora i verovatno ugljen-dioksida i svetlosti kroz oblik fotosinteze bez kiseonika.

Uzeti zajedno, ova nova otkrića mogu sugerisati da je različit život mikroba mogao postojati samo 300 miliona godina nakon formiranja Zemlje.

„Verujem da ima smisla da su stare koliko i vulkanske stene u koje su ugrađene, što bi bilo 4,28 milijardi godina“, rekao je Papino. „Pomeranje sata unazad je veoma važno, jer nam govori da je potrebno veoma kratko vreme da se život pojavi na površini planete. Vrlo brzo nakon što se Zemlja formirala, odvijao se život mikroba, koji su jeli gvožđe i sumpor u ovim hidrotermalnim otvorima.“

Međutim, nisu svi uvereni da su strukture biološkog porekla. Iako imaju neku sličnost s drugim drevnim i modernim primerima bakterija, „ova poređenja su u stenama ili sredinama koje nisu bile podvrgnute veoma visokom stepenu metamorfizma, procesa koji uključuje ekstremnu temperaturu i pritisak stene Nuvvuagittuq“, rekao je profesor Frensis Vestal, stručnjak za drevne fosilne bakterije u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja.

Rekla je: „Posebno sam zabrinuta zbog paralelizma filamenata – izgleda kao da prate kristalne rešetke minerala domaćina. Ovo nije mikrobna karakteristika, tako da filamenti mogu biti metamorfni artefakt.

S druge strane, sumporni potpis koji je tim identifikovao može imati biološko poreklo. Vestal je rekla: „Ako su njihovi podaci o izotopima sumpora tačni, onda je moguće da su hemijski sedimenti koje predstavlja Nuvvuagittuq jasperit imali tragove života koji su povezani sa hidrotermalnim otvorima.