Ishrana mesom ipak nije bila tako važna u ljudskoj evoluciji

Povezane objave

• Šta znamo o 5G zračenju i njegovom uticaju na naše zdravlje? 30/03
• Pronađena organska materija na Marsu 08/06
• Naučnici otkrili najudaljeniju galaksiju do sada s verovatno najstarijim poznatim zvezdama 09/04

Da li se kod ljudskih bića razvio veliki mozak po prvi put nakon što su pre dva miliona godina prešli na ishranu bogatu mesom? Mnogi biolozi, poput Dezmonda Morisa, smatraju da jeste. Međutim, nova studija je bacila sumnju na ovu teoriju, a istraživači kažu da bi to moglo imati važne implikacije za ljude koji razmišljaju o svojoj ishrani u današnje vreme.

Veliki mozgovi su počeli da se pojavljuju kod ljudskog pretka homo erektusa pre skoro 2 miliona godina, u isto vreme kada postoje obilni arheološki dokazi o mesnoj ishrani. Međutim, istraživači tvrde da je količina takvih dokaza jednostavno posledica veće istraživačke pažnje usmerene na ovaj vremenski period, što je iskrivilo dokaze u korist hipoteze „meso nas je učinilo ljudima“.

Glavni autor studije, V. Endrju Bar, docent antropologije na Univerzitetu Džordž Vašington, rekao je: „Generacije paleoantropologa išle su na čuvena, dobro očuvana mesta na mestima kao što je klisura Olduvai tražeći, i pronalazeći, direktne dokaze o tome da su rani ljudi jeli meso, što podržava stanovište da je došlo do eksplozije ishrane mesom pre nekih 2 miliona godina.

„Međutim, kada kvantitativno sintetišete podatke s brojnih lokacija širom istočne Afrike da biste testirali ovu hipotezu, kao što smo uradili ovde, ’meso nas je učinilo ljudima’ evoluciona priča počinje da se raspliće.”

Bar i njegove kolege prikupili su objavljene podatke iz devet glavnih istraživačkih oblasti u istočnoj Africi, uključujući 59 nivoa lokacija koji datiraju između 2,6 i 1,2 miliona godina. Pratili su ishranu mesom koristeći broj zooarheoloških lokaliteta na kojima su sačuvane životinjske kosti koje imaju tragove posekotina napravljenih kamenim oruđem,  ukupan broj životinjskih kostiju sa tragovima posekotina na lokacijama i broj odvojeno prijavljenih stratigrafskih nivoa.

Otkrili su da nema dokaza o povećanju ishrane mesom nakon dolaska homo erektusa. Koautorka Brijana Pobajner, naučnica u programu Human Origins u Smitsonianovom Nacionalnom muzeju istorije prirode, rekla je: „Iskopavam i proučavam izrezane obeležene fosile više od 20 godina, a naša otkrića i dalje predstavljaju veliko iznenađenje za mene. Ova studija menja naše razumevanje onoga što nam zooarheološki zapisi govore o najranijoj praistorijskoj ishrani mesom. To takođe pokazuje koliko je važno da nastavimo da postavljamo značajna pitanja o našoj evoluciji, dok takođe nastavljamo da otkrivamo i analiziramo nove dokaze o našoj prošlosti.”

Bar je dodala: „Mislim da su ova studija i njeni nalazi bili od interesa ne samo za paleoantropološku zajednicu, već i za sve ljude koji trenutno svoje odluke o dijeti zasnivaju na nekoj verziji ovog narativa o jedenju mesa. Naša studija podriva ideju da je jedenje velikih količina mesa dovelo do evolucionih promena kod naših ranih predaka.“