Da li je virus koji svi nosimo u sebi uzrok multiple skleroze?

Povezane objave

• Kako prebroditi prehladu? 28/05
• Frižideri za kozmetiku 27/07
• “Odštampali” kuću za jedan dan 06/03

Skoro tri miliona ljudi širom sveta ima multiplu sklerozu. Naučnici misle da su sada otkrili misteriozni uzrok ove neizlečive bolesti. To je virus koji skoro svako od nas može očekivati da će dobiti u neko doba. Dakle, šta to znači za lečenje, pa čak i prevenciju multiple skleroze?

Naš mozak je orkestar električnih aktivnosti. Milijarde pojedinačnih igrača, zvanih neuroni, proizvode precizne električne signale. Kada se spoje, rezultirajuća simfonija je ono ko smo, sjedinjuju se u naše misli, naše emocije, našu kontrola nad svojim telom i način na koji doživljavamo svet oko nas.

Međutim, kod multiple skleroze na poslu je jedan saboter. Naš imuni sistem se okreće protiv neurona i oni više ne mogu da sviraju u harmoniji. Taj uticaj može biti razoran.

O tome šta je imuni sistem odvelo na stranputicu bila je duga i žestoka misterija o kojoj se raspravljalo, ali studije objavljene ove godine ubedljivo su uperile prst u Epstein-Barr virus.

„To je veoma, veoma jak dokaz da je ovaj virus verovatno uzrok multiple skleroze“, rekao mi profesor Gejvin Đovanoni s Univerziteta Kraljica Meri u Londonu.

Detektivski posao

Epstein-Barr virus (EBV) je toliko čest da skoro svi možemo očekivati da Ćemo ga uhvatiti tokom života. VeĆina nas to neće ni primetiti, ali virus je poznat po „bolesti poljupca“, koja je poznata i kao glandularna groznica ili mononukleoza. EBV je decenijama na listi osumnjičenih za MS, ali je bilo teško prikupiti konačan dokaz jer je virus tako čest, a multipla skleroza tako retka.

Ključni dokaz je došao od američke vojske, koja svake dve godine uzima uzorke krvi od vojnika. Oni se čuvaju u zamrzivačima Repozitorijuma seruma Ministarstva odbrane i pokazali su se kao zlatni rudnik za istraživanje.

Tim sa Univerziteta Harvard pregledao je uzorke od 10 miliona ljudi kako bi ustanovio vezu između EBV-a i multiple skleroze.

Njihova studija, objavljena u časopisu Science, pronašla je 955 ljudi kojima je dijagnostikovana multipla skleroza i, koristeći redovne uzorke krvi, mogli su da zakažu tok bolesti.

„Pojedinci koji nisu bili zaraženi Epstein-Barr, virusom praktično nikada ne dobiju multiplu sklerozu“, rekao mi je profesor Alberto Ašerio sa Harvarda. „Tek nakon infekcije virusom Epstein-Barr rizik od multiple skleroze skoči preko 30 puta.“

Tim je proveravao druge infekcije, kao što je citomegalovirus, ali samo EBV je imao kristalno jasnu vezu s ovom neurodegenerativnom bolešću.

Vojnicima koji su se zarazili virusom, u krvi su počeli da se pojavljuju znaci povrede mozga, nazvan neurofilamentni svetlosni polipeptidi, koji su u suštini ruševina oštećenih moždanih ćelija. Zatim im je dijagnostikovan MS oko pet godina nakon infekcije.

Profesor Ašerio kaže da je studija „prvi“ ubedljiv dokaz da EBV izaziva bolest. Rekao je da je „prilično uobičajeno“ da virusi zaraze mnogo ljudi, ali samo kod malog broja izazivaju ozbiljne komplikacije. Na primer, u svetu pre vakcina, „praktično sva deca“ bi obolela od dečije paralize, ali bi jedno od 400 zaista dobilo paralizu.

Ali, kako biti siguran?

Biće potrebna studija koja je u stanju da spreči ljude da dobiju EBV, i da vidi da li to takođe sprečava multiplu sklerozu, da bi se definitivno dokazalo da virus ima ključnu ulogu u bolesti.

Ipak, u toku su istraživanja koja otkrivaju šta virus radi u telu.

Ako se fokusiramo na jedan neuron, jedan instrument u moždanom orkestru, on je obložen masnim slojem izolacije koji se zove mijelinska ovojnica. Upravo ovaj sloj masti omogućava električnim signalima da potisnu neurone brzinom od 100 metara u sekundi. Međutim, kod multiple skleroze, imuni sistem napada mijelin, ometa električne poruke i na kraju oštećuje neuron.

U zavisnosti od toga koji deo mozga ili kičmene moždine je zahvaćen, multipla skleroza može dovesti do utrnulosti, zamagljenog vida, teškoća u hodanju, nerazgovetnog govora, a neki ljudi smatraju da su pogođeni pamćenje i emocije.

Profesor Bil Robinson, imunolog sa Univerziteta Stenford u Kaliforniji, bio je EBV skeptik do pre nekoliko godina. „Bio sam odbačen, svi imaju u sebi EBV tako da nema šanse da zaista izazove MS.“

Sada nije samo potpuno ubeđeni konvertit, već misli da može da spoji tačke između virusa i mijelinske ovojnice.

Njegova studija, objavljena u časopisu Nature, pokazala je da mijelinski omotač pati od pogrešnog identiteta i da je napadnut od strane zbunjenog dela imunog sistema koji misli da se bori protiv EBV-a.

Njegov tim je posmatrao B ćelije, koje su deo imunog sistema koji proizvodi antitela za traženje virusa i drugih pretnji. Ova antitela se drže napadača i signaliziraju ostatku imunog sistema da dođe i napadne.

Kod pacijenata s MS-om, otkrili su da se antitela koja su dizajnirana da napadnu deo virusa (protein koji se zove EBNA1) takođe mogu zalepiti za ljudski protein u mozgu (nazvan GlialCAM). Ovaj slučaj pogrešnog identiteta, na molekularnom nivou, poznat je s naučnog aspekta kao unakrsna reakcija.

Profesor Robinson je rekao: „Virus izaziva unakrsnu reaktivnost između virusnog proteina, koji takođe izgleda kao protein mijelinskog omotača, što dovodi do oštećenja koje izaziva simptome MS-a.“

Jasno je da se to ne dešava svima koji su zaraženi EBV-om. I drugi faktori ulaze u igru kao što su rođenje s većim rizikom od MS-a, pripadnost ženskom polu, trauma iz detinjstva i mesto gde živite (nizak nivo vitamina D usled nedostatka sunčeve svetlosti) mogu povećati rizik od bolesti.

Možemo li učiniti nešto povodom toga?

Jasnija slika uzroka multiple skleroze daje bolju ideju o tome kako je lečiti ili čak sprečiti.

Jedna velika vizija je da se ponovi uspeh u borbi protiv humanog papiloma virusa (HPV) koji izaziva rak. Infekcije s HPV-om mogu povećati rizik od dobijanja karcinoma, uključujući one u grliću materice, penisu i ustima. Međutim, program vakcinacije u detinjstvu imao je tako dubok uticaj na karcinome da stara rutina redovnih briseva možda više nije potrebna.

Nekoliko kompanija već radi na vakcini protiv EBV-a, uključujući Modernu, koja koristi istu tehnologiju koju je koristila za brzi razvoj Covid vakcine. Međutim, vakcine će morati da osiguraju da ne pokreću imuni sistem da proizvodi ista lažna antitela koja su umešana u multiplu sklerozu.

Za otkrivanje da li vakcina može da spreči multiplu sklerozu biće potrebne decenije rada. Ranija ambicija je „terapeutska vakcina“ za ljude koji već imaju MS.

Profesor Đovanoni je rekao da bi ovo bilo slično vakcini protiv šindre, koja se daje ljudima koji su već bili zaraženi virusom varičele, tako da „iako već imate virus, jačate imuni sistem kako biste pokrenuli imuni odgovor protiv virus i kontrolu samog virusa.“

Terapije koje ciljaju B ćelije koje su inficirane EBV-om – i lekovi koji napadaju sam virus – takođe se istražuju. Profesor Đovanoni je rekao da neke studije sugerišu da lekovi za HIV smanjuju rizik od dobijanja MS-a tako da „postoji mali nagoveštaj“ da antiretrovirusni lekovi protiv HIV-a mogu da deluju kod MS-a.

Međutim, još uvek postoje ogromne neizvesnosti. Jednom kada dobijete EBV, ostajete s njim u svom telu doživotno, dok se on zadržava u tim B ćelijama koje prave antitela. Dakle, da li je početna infekcija ta koja postavlja imuni sistem na pogrešan put? Ili je stalno prisustvo virusa koji uznemirava imuni sistem ono što dovodi do MS-a? Istraživači su napravili ogroman napredak u razumevanju uzroka multiple skleroze, ali iskorišćavanje tog znanja kako bi se promenilo živote ljudi je potpuno novi izazov.