10 stvari o insektima koje niste znali

02/03/2022 18:07

Povezane objave

Ako klimatska kriza dovede do izumiranja insekata, ljudski opstanak će biti doveden u pitanje, a i život će biti kudikamo dosadniji.

Lavirintski svet insekata je u dubokoj nevolji. Naučnici su otkrili zapanjujući pad njihove populacije, a Ujedinjene nacije procenjuju da bi pola miliona vrsta moglo biti izgubljeno do sredine ovog veka.

Ovime što radi, čovek sam sebi kopa grobnicu. Gubitkom staništa, upotrebom pesticida i klimatskim promenama, stvaramo izvesnu verziju pakla za brojna bića na planeti, uključujući i naše velike saveznike, insekte.

Međutim, postoji još jedan razlog da brinemo o krizi insekata, a reč je njihovim zapanjujućim karakteristikama i sposobnostima. Neki deluju kao vanzemaljski, kao što je leptir koji ima oko na vrhu svog penisa.

„Svaki insekt je poput vanzemaljskog oblika života s detaljnom životnom istorijom, koja je često toliko bizarna da ne biste mogli da ga stvorite kao fikciju i da ste to želeli“, kaže Mišel Trautvejn, entomolog sa Kalifornijske akademije nauka.

Evo 10 najzanimljivijih stvari o insektima:

Pčele mogu gotovo sve

Većina nas je svesna ključne uloge koju pčele imaju u oprašivanju u obezbeđivanju stabilnog snabdevanja svežim voćem i povrćem. Ipak, istraživači su otkrili niz sposobnosti pčela koje mogu biti iznenađujuće.

Pčele razumeju koncept nule, mogu da dodaju i oduzimaju brojeve i čak mogu biti obučene da efikasnije otkrivaju nagazne mine od pasa tragača. Njihove usluge oprašivanja postale su toliko vredne u SAD, da postoji cvetajuća kriminalna praksa krađe košnica, i to u kalifornijskom srcu poljoprivrede.

U međuvremenu, neki bumbari su u stanju da lete na visini od 5.500 metara iznad nivoa mora (visina koja je malo niža od vrha planine Kilimandžaro), mogu se naučiti da igraju fudbal i pamte dobra i loša iskustva, što sugeriše da imaju izvestan oblik svesti.

Sve ovo je energetski intenzivan rad. Ako bi odrastao muškarac progutao Mars čokoladicu, sagoreo bi tu energiju za oko sat vremena; bumbar ekvivalentne veličine iskoristio bi istu energiju za samo 30 sekundi.

Bube imaju sposobnosti poput sićušnih superheroja

Svet je preplavljen ne pacovima, ovcama ili ljudima, već bubama. Postoji oko 350.000 poznatih vrsta, s tim što brojanje nije završeno. Neke su se prilagodile promenama staništa koje je izazvao čovek, kao što su žišci koji se hrane našim žitom.

Drugi su sami po sebi vredni pažnje. Rogati balegar je toliko snažan da bi, da je čovek, mogao da drži šest autobusa na sprat. Druga vrsta buba, vodena buba koja se zove Regimbartia attenuata, može čak preživeti kada je pojede žaba, krećući se kroz stomak vodozemca i pronalazeći put na „drugu stranu“.

Ima ljudi koji će svim snagama braniti komarce

Na komarce se obično gleda kao na smetnju ili kao na smrtonosnu pretnju. Zaista, postoji bojazan da će se opasnost od malarije i denga groznice proširiti dok nastavljamo da zagrevamo svet po ukusu komaraca.

Međutim, neki entomolozi gaje pozitivna osećanja prema komarcima, ukazujući na to što oprašuju određeno cveće i na njihov malo poznato zalaganje za životnu sredinu, gde pomažu u kruženju hranljivih materija kroz zemljište i biljke i obezbeđuju hranu za životinje koje se nalaze iznad u lancu ishrane, kao što su žabe i ptice. Brisanje svih komaraca izazvalo bi niz štetnih posledica.

Bubašvabe su omražene ali impresivne

Insekti koji se nadmeću s komarcima po pitanju ormaženosti kod ljudi su bubašvabe. Postoje hiljade vrsta bubašvaba koje se nalaze u šumama, ali mi težimo da se fokusiramo na dve, američke i nemačke, koje su se prilagodile životu našim domovima.

Objektivno, ova stvorenja su pravo čudo. Usporeni video snimci otkrivaju da bubašvaba može da se zaleti u zid velikom brzinom i da se bez gubitka zamaha preusmeri vertikalno. Ove ekstremno snalažljive bube mogu da stanu u pukotine tanke poput novčića, da ugrizu silom koja je 50 puta veća od njihove telesne težine i prežive dve nedelje nakon što im odseku glavu.

Insekti su oblikovali ljudsku istoriju

Insekti se možda ne slave kao konji, tigrovi ili delfini, ali su igrali zanimljive uloge u našoj istoriji.

Jedan istoričar nazvao je običnog močvarnog komarca „majkom osnivača“ Sjedinjenih Država, zbog malarije koja je opustošila britansku vojsku i pomogla da se ona preda tokom Američke revolucije. Vek kasnije, pojava modernih kutija za pčelinje košnice otključala je produktivnost poljoprivrednog zemljišta i revolucionisala poljoprivredu.

Šta mislite da je bila prva životinja u svemiru? Majmun? Pas ili mačka, možda? To je, u stvari, bila voćna mušica, koja je 1947. godine američkom vojnom raketom izbačena izvan atmosfere da bi se utvrdio potencijalni uticaj kosmičkog zračenja na astronaute.

Moljci su nepravedno oklevetani

Kosa nam se digne na glavi kada primetimo moljca u ormaru. Ovo je uglavnom nepravedno, jer odećom se hrane larve moljca, a ne odrasli, a čak i tada samo par od hiljada vrsta moljaca to radi.

Umesto toga, pogledajte Herkulovog moljca iz severne Australije. Radi se o najvećem noćnom leptiru na svetu; ova vrsta ima raspon krila širok kao tanjir, ali nema usta, jer živi od rezervi hrane koje je progutala glomazna gusenica, i ima dva lažna oka u zadnjem delu da zbuni potencijalne grabljivce.

Trebalo bi više da mislimo o osama

Ose nisu samo dosadni pljačkaši tokom piknika u prirodi. One su takođe važni oprašivači biljaka i lovci na štetočine koje žvaću naše najcenjenije cveće i useve.

Istraživanja su dodatno otkrila da papirne ose mogu da shvate tranzitivni zaključak, logičan aranžman u kojem ako je A veće od B, a B veće od C, onda A mora biti veće od C. Ove ose mogu prepoznati i druge pojedinačne ose gledajući njihova lica.

Proizvodnja čokolade i sladoleda zavisi od insekata

Uživajte u čokoladi? Zato budite zahvalni na maloj mušici koja oprašuje biljku kakaa. Želite svet sa sladoledom u njemu? Onda ćete želeti oprašivače koji obezbeđuju da krave koje proizvode mlečne proizvode imaju dovoljno lucerke za jelo.

Cvrčci mogu postati hrana budućnosti

Insekti su generacijama na meniju u brojnim društvima širom Azije, Afrike i Južne Amerike, ali ih i dalje gledaju s nelagodom mnogi gosti sa zapada. To se može promeniti pošto razorni uticaj jedenja mesa na životnu sredinu podstakne neke da pređu na insekte kao što su cvrčci, koji se mogu uzgajati u velikom broju uz malo zagađenja.

Cvrčci se mogu začiniti čilijem; mravi se mogu umočiti u limun. Ovo su grickalice sa visokim sadržajem proteina koje bi mogle da promene naš odnos sa insektima uopšteno.

Ljudi će pokazati naklonost prema insektima na neobične načine

Kolekcija leptira Vinstona Čerčila pomagala mu je da ublaži depresiju. Volter Rotšild, potomak bankarske porodice, uživao je da oblači buve u kostime. Ljudi širom Severne Amerike sade mlečiku da bi pomogli leptirima monarsima. Džinovske bubašvabe koje se ukopavaju su obožavane kao kućni ljubimci u Australiji.

Veoma je pogrešno odbaciti insekte kao štetočine ili nebitne. Mnogi od nas vide koliko su oni dragoceni našem svetu. Taj osećaj će morati da se umnoži i iskoristi ako želimo da zaustavimo najveću krizu s kojom su se ikada suočili.