Pokret “Me too” i prava žena

15/07/2020 16:05

Pokret “Me too” i prava žena

„Zašto budućnost treba da pripada ženama“ i slični naslovi opet blješte sa plastificirannih formata poznatih naslovnica.

Zasigurno sad to i ima veze sa buđenjem prava žena i u islamskom svetu.

Živimo u svetu gde žena može biti general, predsednik, poglavica i može osvojiti oskara. Gde žene čine skoro dve trećine ministarskih pozicija u kabinetima španske vlade i većinu zakonodavnih pozicija u vladi Ruande. Čak je i Saudiska Arabija donela zakon kojima se ženama dozvoljava da voze….čini se da žene stiču mnoga prava te su rame uz rame sa muškarcima ali cilj je momenat kada to neće biti atrakcija i kada će to biti toliko normalno da ćemo o tome prestati da govorimo.

Odrastali smo u veku u kome su žene marširale često koliko i muškarci. Veku revolucije protesta i ratova.

Kažu da pokreti ne dolaze odjednom, imaju svoje uspone i padove koji se čine naglim napretkom te verujemo da bitka za prava žena još nije u potpunosti izvojevana i da smo u toku dešavanja promena.

Amandman o jednakosti čiji je nacrt podnet  još 1923. godine najzad je potpisan 1970-ih  godina ali se onda zastalo

Me too ( #MeToo ) je sad novi odjek brzog protesta kao nastavak savremene borbe sa istim ciljem, većeg prava žena širom sveta i jednakosti polova. To je zapanjujuća navala ohrabrenih i gnevnih žena koje kažu da je bilo dosta seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja. Revolt je izazvao zakonodavne promene kao i širenje svesti kako se nasilnici nad ženama ne bi provukli ili im se progledalo kroz neko svirepo opravdanje te bi ostali nekažnjeni u svojim zlodelima. Već naviknute na razočaranje te istrajne feministkinje se ovog puta nadaju da je ovo čvrst i dugotrajan ali pravi put ka srećnim promenama te delaju dosta transparentno ali kulturno i tiho, moglo bi se reći damski.

Pokret je osnovala Tarana Burke aktivistkinja iz Bronksa, koja je i sama bila žrtva nasilja. 2006. Tarana osniva pokret u cilju pomoći ženama koje su doživele iskustva slična njenim. Prvo pojavljivanje dešava se na MySpace ali ostaje dosta tih i nevidljiv. Tek 2017. godine jedan haštag poznate glumice Alise Milano na twitter-u budi intresovanje i širi glas ove nove revolucije. Uskoro se pokretu priključuje vrlo studijozno i Opra Winfri.

Najzad iste godine „Time“ imenuje Burkovu osobom godine, nazvavši nju i nekolicinu njenih saradnica „the silence breakers“, što ima više značenja podobnih opisu ovog pokreta- lomioci tišine i tihi lomioci.

Zanimljiv je i pravičan njihov način pristupa borbi za mesto žena u „muškom svetu“, koji se razlikuje od dosadašnjeg gneva i mržnje feministkinja koje su mislile da moraju voditi rat sa muškarcima kako bi pobedom osvojile svoja prava. 

Sada žene traže podršku muškaraca kako bi zajedno napravili pomak. Svet, poslove ili zanimanja više ne prepisuju polu niti konstituciji tela, žele da  aktivno uključe partnere, očeve, braću, prijatelje, sunarodnike i traže njihovu podršku u svojim životima ne odbacujući ih kao sastavni deo bitisanja žene, porodice, zajednice. ovaj put žene traže da ih slušaju i razumeju.

Ostaje nam da sa ovom informacijom pratimo i podržimo rad ovih feministkinja kako bi zajedno učinili svet boljim mestom i za žene i muškarce.

15/07/2020 16:05

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments