Humanoidni superroboti bi mogli da prevladaju nad ljudskom vrstom do 2040.

Povezane objave

• Novi Sad: Obuka “Dobra vest vidljivost znači” 11/09
• Kako treba da vežbaju ljudi koji pate od sindroma hroničnog umora? 11/03
• Konkurs za nacionalne stipendije “Za žene u nauci” 11/02

Roboti nadljudskih mogućnosti, dizajnirani tako da se ne razlikuju od ljudi, sposobni da razmišljaju i rezonuju, sa sposobnostima daleko nadmašujući ljude, verovatno će postati realnost u naredne dve decenije, kaže jedan stručnjak.

Dženet Adams, glavna operativna službenica u SingularityNET-u, upozorila je da trenutno nema garancija da se takve mašine neće korisititi u vojne ili neke slične svrhe, budući da će novi zakoni koji regulišu odnos čovečanstva i veštačke inteligencije sigurno postati imperativ u godinama koje dolaze. Ona je javno govorila nakon što je SingularityNET predstavio „Grejs“, novog robota asistenta medicinskim sestrama, na 14. Konferenciji o opštoj veštačkoj inteligenciji (AGI), što je bio tek drugi javni angažman ove mašine.

Grejs je dizajnirao osnivač SingularityNET-a, dr Ben Gercel, s ciljem da izgleda i ponaša se kao stvarna osoba, sa sposobnošću da rešava složene probleme.

Ona je pružila indicije vezane za oblik stvari koje proističu iz AGI-a, definišući ih kao hipotetičku sposobnost mašine da savlada bilo koji intelektualni zadatak koji ljudsko biće ne može.

Međutim, gospođa Adams je rekla da je na neki način besmisleno poediti ljudsku i tehnološku evoluciju, objasnivši: „Tehnologija dramatično napreduje svakog meseca, dok se na planu biološke revolucije nismo pomerili mnogo u poslednjih sto hiljada godina.

Postoji jedna važnija razlika od brzine; biološku evoluciju pokreće opstanak, dok se čini da tehnološka evolucija neumoljivo napeduje, težeći širem skupu ciljeva od pukog preživljavanja. Tu se radi o zadacima poput učenja i sve obimnijeg stvaralaštva, i takođe, ako uradimo sve kako treba, o ciljevima koji služe maksimizovanju dobrobiti ljudi.

Tehnološka singularnost o kojoj govorimo je trenutak u budućnosti kada tehnološka promena postaje toliko brza i tako dalekosežna, da ruši naše pretpostavke o stanju ljudi.

Stručnjaci su određivali različite datume u vezi s tim kada očekuju da će se to dogoditi, s tim što je dekada između 2040. do 2050. popularna pretpostavka, ali ko zna?”

Dr Gercel je sugerisao da bi singularnost potencijalno mogla da dođe mnogo ranije.

Gospođa Adams je takođe istakla: „Roboti koji verno oponašaju ljudski izgled i ponašanje, bili bi vrlo verovatna posledica tehnološke singularnosti, ali to možda nije tako fundamentalan napredak kao rasuđivanje, razmišljanje i sposobnost učenja, koji daleko nadmašuju ljudske kapacitete.

HBO-ova naučno-fantastična serija Westworld, s fokusom na robote u futurističkom tematskom parku, koji počinju da razvijaju samosvest, dotiče se mnogih takvih tema, priznala je gospođa Adams.

Povodom toga ona je rekla: „Ključna lekcija Westworlda je da ako želimo da naši AGI roboti na ljudskom nivou tretiraju nas na koristan način, verovatno bi trebalo da se odnosimo prema njima na ispravan način.

„Ovo nije baš iznenađujući zaključak; najverovatniji put do korisnog AGI-ja je da se u njene umove u ranoj fazi ugrađuju međusobno saosećanje, pomoć, ljubav i saradnja u kreativnosti s ljudskim bićima.

Ovako brzi tehnološki napredak neizbežno bi doveo do toga da čovečanstvo bude prinuđeno da sebi postavi neka bitna pitanja u nastavku, istakla je gospođa Adams.

„Onog dana kada AGI ili robot izjavi da je samosvestan i vrišti da želi jednaka prava, većini ljudi će biti teško da to tvrda srca ignorišu.

Kada razgovaramo s drugom osobom, ne znamo sa sigurnošću da li poseduje samosvest, ali skloni smo da joj verujemo na reč. pretpostavljamo da će se ispostaviti da će tako biti i s odnosima između čoveka i robota.

Pravni, ekonomski i kulturni sistemi će morati da se radikalno i brzo adaptiraju kako bi se prilagodili novoj stvarnosti, koju otvaraju različite tehnologije na temu singulariteta, koje se pomaljaju na horizontu.

Na kraju će nova pravila doneti ljudi i AGI koji rade zajedno.

Takođe, trenutno nema garancija o načinima na koje će se koristiti sve naprednija tehnologija. Bilo bi divno kada bismo mogli da kažemo da se ova tehnologija nikada ne može koristiti u zle svrhe, ali život nije tako lak.

Kao ljudi i kao društvo, moraćemo da budemo na oprezu, moraćemo da donosimo moralne odluke o tome kako da negujemo ove moćne nove umove.“

Jedan od razloga zašto je Grejs bila dizajnirana kao „brižni robot“ bio je da „angažuje naše rane veštačke umove“ u okruženju gde su njihova najranija sećanja i najraniji ciljevi povezani sa brigom o ljudskim bićima, naglasila je gospođa Adams.

Ona je dodala: „Ovo je bolji početak od dizajniranja robota za ubijanje, špijuniranje, prodaju ili finansijsku eksploataciju, što su teme kojima se trenutno bavi najveći deo globalne industrije veštačke inteligencije.

Bez obzira na to, jasno je da će revolucionarna tehnologija, koja je u osnovi razvoja robota, tu da ostane.

Roboti će sve više igrati ulogu u našem svakodnevnom životu, kao deo stalnog napredovanja i prodora veštačke inteligencije.

U okviru decenije ili dve, veštačka inteligencija će biti deo ambijenta naših svakodnevnih života, kao što je to električna energija, sa suptilnom mešavinom AGI i uskih AI sistema koji će nam pomoći u svakom aspektu naše dnevne rutine.

Humanoidni roboti će igrati ulogu u kojoj je duboka emocionalna veza važna, poput obrazovanja i zdravstvene zaštite, ali ukupna aktivnost AI matrice će ići dalje od bilo kojeg određenog hardverskog uređaja ili interfejsa.

Veoma će biti važno da ova sveprožimajuća matrica veštačke inteligencije bude kontrolisana i vođena na demokratski i decentralizovan način, a ne od strane jedne vlade ili korporacije.

Ovo je osnovni cilj projekta SingularityNET – korišćenje blokčejna za stvaranje decentralizovane infrastrukture za globalne sisteme veštačke inteligencije, uključujući i one koji pokreću humanoidne robote.“