Iz čega su evoluirali neandertalci?

Povezane objave

• Kako da znate da li je baterija puna ili prazna? 24/05
• Tekstualne poruke menjaju način na koji shvatamo komunikaciju 19/12
• Misterije iz sveta fizike 25/04

Stručnjaci sugerišu da su neandertalci naši najbliži izumrli rođaci. Na mnogo načina smo slični: i jedni i drugi smo lovci-sakupljači, koji su savladali pravljenje i upotrebu kamenih alatki i oružja. Međutim, naučnici se takođe slažu da postoje i razlike.

Te razlike se vide u odvajanju od zajedničkog pretka pre više od pola miliona godina. Ipak, vrsta koja nas povezuje dugo je izmicala naučnicima.

Oni su dugo smatrali da je homo hajdelbergensis karika koja nedostaje, rana ljudska vrsta za koju se zna da je prva izgradila skloništa, ali novija istraživanja su ovu teoriju dovela u pitanje.

Naime, starost fosila h. hajdelbergensisa otkrila je da su neki od primeraka bili premladi da bi ova vrsta predstavljala zajedničkog pretka, kaže Kris Stringer, paleoantropolog iz londonskog Prirodnjačkog muzeja. Umesto toga, h. hajdelbergensis je verovatnije bio savremenik savremenih ljudi i neandertalaca, a ne predačka veza, kaže Stringer.

„Iskreno, više ne znamo gde leže preci neandertalaca“, kaže on.

Tehnologija laserskog datiranja

Stručnjaci smatraju da zajednički predak potiče od pre oko 600.000 godina, što znači da je daleko stariji od Kabvea 1, na primer, lobanje h. hajdelbergensisa pronađene u Zambiji 1921. godine.

U studiji objavljenoj prošle godine, Stringer i njegov tim su koristili lasersko datiranje kako bi otkrili da je lobanja, za koju se ranije smatralo da je mnogo starija, stara samo oko 300.000 godina. Tada su već postojali i savremeni ljudi i neandertalci.

Laserska tehnologija za datiranje pomogla je stručnjacima da otkriju ko nije bio naš zajednički predak. Međutim, biće potrebna slična, naprednija tehnologija da se konačno utvrdi veza.

Moramo se osvrnuti još dalje u fosilne zapise da bismo otkrili misteriju, a još nismo tamo, kaže Stringer. „Kada budemo imali bolji fosilni zapis od pre oko 500.000 do 800.000 godina, bićemo u boljoj poziciji da znamo sa sigurnošću.“

Razdvajanje ljudi i neandertalaca

Da bi pronašli ovog zajedničkog pretka, stručnjaci moraju otkriti kada je došlo do podele. Najraniji poznati primeri neandertalskih fosila datiraju od pre oko 430.000 godina. Najstariji fosili homo sapiensa datiraju od pre 300.000 godina, ali Stringer kaže da se stariji ostaci savremenog čoveka još uvek nalaze.

Topla klima u Africi, gde su živeli najraniji homo sapiensi, više je uticala na očuvanje DNK od ostataka neandertalaca koji se nalaze severnije u Evropi i Aziji, kaže on.

Istraživači koriste DNK dokaze kada god mogu, ali kada oni nisu dostupni, oslanjaju se na anatomiju da bi primetili razlike između neandertalaca i homo sapiensa.

Ljudi imaju visoko i zaobljeno kućište lobanje, s nenaglašenom arkadom, izraženijom donjom vilicom i tanjom strukturom kostiju, kaže Stringer. Neandertalci, poređenja radi, imaju dužu, nižu lobanju, s većim nosom, naglašenom arkadom i nenaglašenim prednjim delom donje vilice..

„Ljudi imaju jasno različit oblik skeleta od neandertalaca“, kaže Stringer. „Ove razlike sugerišu da je postojala odvojena evolucija stotinama hiljada godina.“

S druge strane, stariji ostaci savremenog čoveka imaju naglašeniju arkadu, krupnije zube i robusnije skelete. I što su ostaci homo sapiensa bliži misterioznom pretku, razlika u osobinama s neandertalcima je manje izražena.

Nakon što su dve vrste evoluirale od zajedničkog pretka, postale su nepogrešivo odvojene i po izgledu i po DNK. Ipak, u isto vreme, pre nego što su neandertalci izumrli pre 40.000 godina, radili su mnoge iste stvari kao i ljudi. Lovili su istu krupnu divljač, imali rituale sahrane, koristili slična oruđa, a čak je došlo do ukrštanja.

„Ne možemo znati da li je to bilo iznuđeno ili ne, ali znamo da su se ukrštali“, kaže Erela Hovers, profesorica praistorijske arheologije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Bez obzira da li je to bilo kroz ljubav ili rat, kaže Hovers, mi i danas posedujemo ostatke neandertalaca u našim genima. U zavisnosti od toga koji deo sveta nazivate domom, verovatno imate oko dva procenta neandertalske DNK.