Tržište platine oživljava uporedo s povećanjem potražnje za vodonikom

Povezane objave

• Matador MH2 – slovački superautomobil koji kao gorivo koristi vodonik. 14/03
• “Ludi” plan naučnika za teraformiranje Marsa uz pomoć veštačkog magnetnog polja 07/02
• Koju kafu popiti: tursku, srpsku ili espresso? 26/05

Industrija fosilnih goriva polako ali sigurno nestaje, a kako je taj proces odlaska započeo, tako su i cene platine na tržištu doživele su sunovrat.

Ključni momenat je bio čuveni Volkswagenov „dizelgejt“, koji je inicirao usporavanje prodaje automobila pogonjenih dizel motorima, a kao što je poznato, automobilska industrija je najveći potrošač ovog plemenitog metala, budući da se 44 odsto njegove svetske proizvodnje odnosi na upotrebu u katalizatorima.

Dakle, zbog značajnog pada prodaje dizel automobila, kao i pandemije Covida-19, platina je izgubila svoj tržišni značaj, a prognoze stručnjaka vezane za ovaj plemeniti metal nisu bile nimalo pozitivne. Međutim, na horizontu se pojavila „nova nada“.

Dok platina gubi svoje pozicije, neki drugi metali poput kobalta, nikla i litijuma dobijaju na zamahu. Ipak, to ne znači da će platina biti poslata u „zaborav“, jer čini se da će njena upotreba u perspektivi biti još značajnija na planu „zelenog“ vodonika.

Međutim, stvari ne teku tako glatko, jer baterijski pogonjeni automobili (BEV) dominiraju, bar za sada, nad onim pogonjenim vodoničnim gorivnim ćelijama (FCEV). Isto tako, proizvodnja „zelenog“ vodonika, koji se jedini smatra 100 odsto ekološki podobnim, jer se proizvodi uz pomoć obnovljive energije, dobijene iz Sunca i vetra, koja se koristi za elektrolizu vode.

Šta kažu zvanične procene? „Zeleni“ vodonik bi mogao značajno da smanji emisiju ugljen-dioksida od 830 miliona tona, koliko se u atmosferu ispusti kroz proizvodnju „sivog“ vodonika, koji se izvlači iz fosilinih goriva.

Kao i u slučaju dizel motora, platina se koristi kao katalizator tokom procesa elektrolize, u cilju poboljšavanja performansi i pouzdanosti za potrebe komercijalne eksploaacije. Ono što je „problem“ je što se trenutno manje od jedan odsto svetske proizvodnje vodonika odnosi na „zeleni“. S druge strane, to u isto vreme znači da da u ovom sektoru postoji ogroman potencijal kada je o dekarbonizaciji reč. Etablirana imea u energetskoj oblasti, kao što su BP, Siemens Energy, Repsol i Orsted, još ranije su saopštili svoje strategije vezane za vodonik, a globalna potražnja za „zelenim“ vodonikom bi trebalo da se nađe između 133 i 158 miliona tona godišnje do 2050., ukoliko u potpunosti zameni fosilna goriva u dotičnim industrijama.

Kao što je poznato, EU je utemeljila novu strategiju vezanu za vodonik, kao deo cilja da ostvari potpunu ugljeniču neutralnost do 2050., što je veoma ambiciozan plan.

U vreme kada zlato i srebro dostižu istorijski maksimum, vrednost platine je nastavila da ide nadole. Ipak, budućnost vodonika je sasvi izvesna, tako da je za očekivati da se trenutna situacija na tržištu promeni i perspektivi, a samim tim i budućnost platine.