Koje kozmetičke sastojke izbegavati i zašto?

Povezane objave

• Britanci mogu slobodno da peru novac! 16/09
• Maske od voća i povrća koje hidriraju kožu 07/09
• Kako bi svet izgledao da ljudi nikada nisu postojali? 15/11

Lična karta proizvoda je njegova deklaracija! Iako većina ne čita sastav, on nije slučajno naveden. U skladu sa propisima svaki preparat mora imati jasno navedene sastojke, rok trajanja, kao i da li je u skladu sa savremenim normama.

Deklaracija

Sastav je uglavnom napisan na latinskom jeziku te je to otežavajuća okolnost ukoliko osoba želi da se informiše. Sa tim u vezi u nastavku pišemo o četiri osnovne stvari koje bi trebalo da se znaju kada se tumači sastav kozmetičkih preparata.

1. Kozmetički proizvodi se sastoje od podloge iliti baze i aktivnih sastojaka, kao što su vitamini, hijaluronska kiselina, peptidi, retinol, niacin, biljna ulja… Oni su naznačeni u vrhu liste i što je ona kraća, taj preparat je, često, bolji za kožu.

2. Sastojci su navedeni po zastupljenosti u proizvodu. Uvek idu od onih kojih ima najviše ka onima kojih je najmanje. Prema pravilima, konzervansi, parabeni i fenoksietanol, nisu dozvoljeni više od 1 odsto, a realno, ne bi uopšte smeli biti u sertifikovanoj prirodnoj kozmetici.

možda vas zanima i kako da usporite proces starenja?

3. Na popisu sastojaka su i voda, ulje ili neka vrsta alkohola. Pojedini proizvođači “upisuju” i hidrolate – cvetne vodice ili Aloe veru. Sledi aktivni sastojak, pa biljni ekstrakti – ulje semenki grožđa, shea butter, zatim su tu antioksidansi – vitamini C ili E, askorbinska kiselina ili provitamin B5, panthenol …

4. Na dnu liste su konzervansi, veštački mirisi i parfemi. Ova grupa sastojaka nije preporučljiva da se nađe u u proizvodima, posebno ako se radi o preparatima koji se deklarišu kao prirodni.

Štetni sastojci

Na tržištu je mnogo proizvoda koji se prodaju kao prirodni preparati. Teško možemo znati da li oni to zaista jesu i zato su stručnjaci napravili listu sastojaka koji ne bi smeli biti u takvim proizvodima.

1. Formaldehid
2. Parabeni
3. Naftni derivati – petrolatum, parafin, vazelin
4. Phenoxyethanol
5. Propylene glycol, PEG, PG
6. Sulfati SLS , SLES (Sodium lauryl sulfate, sodium laureth sulfate)
7. Alkoholi
8. Silikoni
9. Mirisi – označeni kao “fragrance” ili “perfume”

Uticaj pojedinih sastojaka

Paraben je sintetički konzervans i često se nalazi u šamponima, gelovima za tuširanje, regeneratorima, losionima i proizvodima za pranje lica. Prepoznaju se po prefiksima etil-, metil-, butil- ili propil- . Istraživanja su pokazala da paraben oponaša estrogen, te remeti normalno funkcionisanje hormona. Takođe, pronađeni su i u biopsijama raka dojke.

Ftalati su plastifikatori koji “drže” miris u parfemima i dezodoransima, kao i boju u kozmetičkim preparatima kao što su lakovi, farbe za kosu, ali i sprečavaju pucanje laka za nokte. Problem u ovom sastojku je i taj što on neće, u većini, biti jasno naveden, već će ga proizvođač staviti u grupu pod nazivom “miris”. Uz to, formule proizvođača su zakonski zaštićene autorskim pravima.

pročitajte još i koji su minerali neophodni našem organizmu

No, trebalo bi biti pažljiv pri odabiru, npr. Laka za nokte, jer ovaj sastojak, po većem broju studija, utiče na rad štitne žlezde. Dve vrste ftalata zabranjene su na tržištu Evropske Unije, a mnogi proizvođači laka za nokte su uklonili iz svojih proizvoda dibutil ftalat, toluen i formaldehid. Uprkos tome, trudnice bi trebalo da pažljivo iščitaju sastav, a najmanje štetni su lakovi na vodenoj bazi.

Nanočestice se nalaze u gotovo svemu od sportske odeće do automobilskih guma. Mogu se naći u kremama za sunčanje, posebno u losioni koji ostavljaju beli trag nakon razmazivanja, ali i u anti-age proizvodima. Na deklaraciji se navode kao mikro – fine čestice. Ove čestice pomažu da preparat dublje prodre u kožu i njegova funkcija je vrlo zabrinjavajuća uz ftalate i parabene. Iako ne postoji dokazan štetni uticaj po zdravlje osobe, stručnjaci za zaštitu životne sredine su zabrinuti zbog njihovog uticaja na okolinu

Natrijum lauril / lauret sulfat (SLS) je sintetički deterdžent, a koji je odgovoran za bogatu penu proizvoda. Upravo taj agens stvara iritaciju kože i očiju.

Proizvođač ima mogućnost da sakrije sintetičke mirise u deklaraciji, a koji mogu da sadrže i do 200 sastojaka. Pod nazivom “miris” na etiketi, proizvod sigurno sadrži ftalate, osim ako je jasno navedeno da u preparatu nema sintetike.

Dietanolamin (DEA) i tietanolamin (TEA) su emulgatori i nalaze se u šamponima i gelovima za tuširanje. Spadaju u grupu kancerogenih supstanci, a mogu izazvati ozbiljne promene na koži, ali i alergije.

Sintetički konzervansi – diazolidinil i imidazolidinil urea mogu izazvati kontaktni dermititis, a nalaze se u proizvodima za zaštitu od sunca, losionima, šamponima… Tačnije, u proizvodima koji sadrže i parabene.